Thursday

VERA FURTULA

Vera Furtula rođena 1994. u Zrenjaninu.
Učenik je trećeg razreda gimnazije.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada na literarnim konkusima.
Pesme su joj objavljene u više zajedničkih zbirki.






BRAT

Мој брат бацио опанак
Продао кућу и икону
Послом кренуо за хлебом
Остави гробове зарасле у траву

У носу остаде мирис црнице
Дуња на мајчином ормару
Продао колевку сасекао корене за собом
Тугу у очима однесе тамо далеко

Горак хлеб у даљини једе
Опанк му досадио, ципеле неке дере
Учи неки други језик, свој заборавља
Своје ћирилице као да се застидео

Мој брат живи без корена
Своје песме не пева кола не игра
Погнуте главе по туђини хода
Свога брата по груди тамо нема

За хиљаде евра своју земљу прода
Остави пчеле у роју
Своју утабану стазу у шуми
Успомене из детињства и игру

Остави слику оца, мајке
Остави стару очеву ношњу
Тежак живот живи
Никога свог тамо нема

Послаћу му грумен ове црне земље
Да поврати успомене на све нас
Сачува своје обичаје
Сети се кандила и босиља

Тежак је сваки његов дан
Тамо у туђини живи сам
Никога свог нема
Бољи живот га заведе
Заборави гуњ свој да понесе
Наопако нечији сигурно носи
Полакоми се за свим туђим
Гoрак хлеб сад једе

Написаћу му коју реченицу
Нека се сети своје ћирилице
Вука, правописа, наших слова
Нека се сети свог брата




PRONAĐI SVOJ PUT


Pronađi svoj put
Sačuvaj u sebi detinjstvo
Dečije snove
Bosa šetanja po travi

Pronađi put
Poljanu punu cveća
Miris ranog proleća
Cvrkut ptica na drveću

Pronađi put
Izdigni se u svom srcu
Visoko do zvezda
Sa svim snovima

Pronađi put
Negde između trnja
Možda te neko na stazi
Čeka da njome prođeš

Pronađi put
Tamo gde se sunce rađa
Miris prvog pokošenog sena
Umornog kosca na livadi

Pronađi put
Na nekoj raskrsnici
Bilo gde da odeš i pođeš
Budi uvek u duši dete

Pronađi put




MLADOST ME ZOVE


Samoća mi nekada prija
Stojim sama na putu
Koji izabrati, kojim poći
Zbunjeno gedam svet oko sebe
Želim da lutam poljima detinjsva
Letim s pticama visoko
Iznad oblaka u negde daleko
Volela bih da sam vetar
Da se upletem u kose
Pokušavam da pišem pesmu
Reči mi uvek nedostaju
Da dodirnem dugu
Koračam stazom detinjstva
Strah me poći dalje
Želela bih znati
Šta me tamo čeka
Pitam se koliko nemira je u meni
Mojom glavom leptiri lete
Lutka kraj mene stoji
Ja odrastam i toga se bojim
Neke ljubavi me muče
Sve mi govori da me mladost zove




No comments:

Post a Comment