Tuesday

FRANKO BUŠIĆ


Franko Bušić rođen je 8. svibnja 1971. u Splitu.
Član je Društva hrvatskih književnika – Zagreb, član uredničkog odbora revije za kulturu SRP – Ljubljana (http://www.revijasrp.si ).

Predsjednik je i jedan od osnivača „DADAnti“ – Udruge za promicanje Eksperimentalne Umjetnosti.
Ujedno je i jedan od moderatora na DADAnti večerima (do sad održano 37 redovnih i 2 vanredne večeri) u Galeriji Praktika i Info Zoni u Splitu.
Prethodno je vodio večeri poezije u splitskim klubovima Ghetto i Mali Princ.
Jedan je od organizatora rock koncerata u prostorijama Koalicije udruga mladih (ex klub Kocka) u Splitu.

Za svojeg stvaralaštva bio je i članom: Haiku International Association - Tokyo, The Haiku Society of America - New York, World Haiku Association, te 7 manjih umjetničkih udruga iz Hrvatske i Slovenije.

Objavio je pregršt poezije, proze, eseja, stripova, ilustracija, kolaža i fotografija u časopisima diljem svijeta.
Sudjelovao je na 34 skupne izložbe a haiku poezijom zastupljen je u 6 antologija.
Državna japanska televizija NIPPON HOSO KYOKAI snimila je dokumentarni film o njegovoj umjetnosti (snimano u Ljubljani, Tolminu, na Braču i u Sarajevu 2000.) a RiTV/CCN mu je posvetila jednu od svojih emisija Lizaljka (Rijeka 2001.). Objavio je 6 knjiga, imao 47 samostalnih izložbi, izveo 23 performansa, glumio u 3 kazališne predstave (8 izvedbi) i u TV seriji Ruža vjetrova.

6 objavljenih knjiga:

RAZNESLO TI BO PREKLETO BUČO (poezija), prijevod Jurij Hudolin i Ivo Antič, Apokalipsa, Ljubljana 1998.
POSTBALKANEC (elektronska zbirka proze), prijevod Namita Subiotto, SRP, Ljubljana 2000.
NITKO NITKOV KAO JA (poezija), Agapa, Kloštar Ivanić 2001.
ZABORAVLJENA LUTKA/ FORGOTTEN DOLL/ POZABLJENA LUTKA (haiku poezija), Agapa, Kloštar Ivanić 2002.
POSTBALKANAC (zbirka proze), Insula Ivanich, Kloštar Ivanić 2003.
NADrealizam je podDADA (poezija), Književni klub “Branko Miljković”, Knjaževac/ Impresum, Valjevo 2006.


Franko Bušić, Mažuranićevo šetalište 9, 21000 Split
e-mail: franko.busic@yahoo.com

Jedan od rijetkih


i kao da se sjeća
dok bura ga tuče
bor prošlih stoljeća

i kao da ne strepi nema straha
od motornih pila znojnih drvosječa
zbog promjera svojeg stoji lakog daha

na koliko samo iglica suhih
umorni šetači odmaraju svakodnevno
pod njegovom sjenom igrice lica sred noći gluhih

koliko samo potomaka njegovih samoniklih
razasuto po Marjanu već leži istruljenih
a on stoji zvijerima se smije… šiške pljuca… smolu lije



Vrijeme promjena


Kao da su nadahnuće
visoke potpetice
i uzdasi njeni
u besmislenom blaženstvu ekstaze.

Kao da su nadahnuće
lakirani nokti
što krljušti skidaju s leđa,
njene crne oči
premazane plavim,
njene duge noge
besramno razgolićene,
njene grudi
plodno ispršene.

Kao da ljubav
inspiracija je
kad
Smrt je u usponu.



Aj leć

„Aj leć. I sove spavaju.“

I komarci koji zuje a ne ubadaju
i oblaci koji su ispovraćali utrobu po iščekujućoj zemlji
i nimfe
i sirene koje se rugaju klaunima
dok jašu snažne pomahnitale bikove.



JAGODA KLJAIC


R A D O S T




PJESMA
SE RASPOLOVILA DOLINOM
DAIRE ODJEKUJU GROMOGLASNOM NUTRINOM.

PLES
SE OKRENUO ORKANU
CIMBALE ZAVIJAJU ŽELJU IZATKANU.

GLAS
SE SPOTAKAO NAMJERNO
BALALAJKA DOZIVA ČUDO NEVJERNO.

KORAK
SE OSVRNUO ZABUNOM
MANDOLINA KLIKNU VREMENU PREVARENOM.

IGRA
SE NAZVAŠE ONI
HARMONIKA RAZVUČENOM RADOŠĆU ZAZVONI.



MILAN NAPUŠATOVIĆ



MOJ LEPI DEČAČE
posvećeno mojoj lezbijki


Dok sediš u sakou
preko puta mene
koji ti jako lepo stoji
moj Lepi Dečače
posmatram tvoje oči
i tvoje hitre pokrete
moj Lepi Dečače
omiljeno nam je piće
čaj sa rumom
moj Dragi Dečače

Trošim tvoje cigare
udvaramo se prelepim ženama
moj Lepi Dečače
volim tvoje telo
divim se oštrini kukova
moj Lepi Dečače
tvoje male grudi
su ideal spartanskih žena
moj Mili Dečače

Volim te zato što ne smetaš
moj Lepi Dečače
zato što si tiha i nenametljiva
a tako savršeno praktična
moj Mili Dečače
volim te zato što ne urlaš
i nisi agresivna
moj Najdraži Dečače

Nakon tvog sređivanja kuhinje
čaše i tanjiri blistaju
moj Mili Dečače
pokazala si mi trik
kako da odeća lepše miriše
posle pranja u veš mašini
moj Dragi Dečače

Niko tako ne slaže odeću
pod konac kao ti
moj najdraži dečače
tvoje ruke su zlato
i san svake domaćice
tvoje ruke su magične
pametni moj Dečače

Dok sediš preko puta mene
i nehajno prebacuješ nogu
preko noge
moj Mili Dečače
u taktu muzike treseš cipelom
koja ti jako lepo stoji
moj Dragi Dečače
ja te posmatram
a onda posmatramo
sve te prelepe žene
moj Mili Dečače
lovimo ih,
jer noć je duga
strastvena i čudna
moj Mili Dečače




EJMI


Ejmi je tu!

Osećam je u mirisu leta.
Ona govori makedonski, bujanovački i senjački jezik.
Ona je prisutna kad je nema
u mojim je rukama, dok je gubim,
tako je stvarna, dok nestaje

Ejmi je tu, čoveče!
Ona nikada zauvek ne nestaje

Ejmi je otišla!
Ejmi se vratila!
Ejmi je nestala!
Ejmi se javila!
Ejmi je pukao chat!

Da li je neko video Ejmi?
Ko noćas tuca Ejmi?
Ejmi se sinoć napila?
Zašto Ejmi radi
kao deset crnih robova?

Nema šanse
da je ne prepoznate
ima užasno čudne čarape
koje ja ne bih obukao
ni da mi date 500 evra
vitla porno kikicama
folira da nije oprala kosu

Ejmi je tako neozbiljna
Ejmi je klasična i patrijahalna
Ejmi je luda i dere se na glupače
koje ne veruju da je osmi mart
borba za krhku slobodu žena

Ejmi je odgajila ulica
Ejmi je uplakana devojčica

Ejmi zna da lupa šamare
Ejmi ume da bude nežna
Ejmi je seksi kada je gruba
ponekad je mrzim
zato što je volim
ume da te pogleda
kao veselo dete
koje se sprema da ukrade
deset čokolada

Ma znate šta!
E da bog da crk'o
ako nisam lud za Ejmi!

Lože mene i druge ribe,
ali Ejmi je čudo,
Ejmi je grom iz vedra neba!
Ma sve druge mogu da joj puše,
ni burek iz pekare
nisu dostojne da joj donesu

Ejmi je u totalnom haosu
iščašena je do bola
Ejmi je dobra kao dobar dan
Ejmi je opaka
kao uragan u Indijani
Ejmi ima pamćenje kao slon
Ejmi nije zlopamtilo

Ne dao bog da si pored Ejmi
kada je nadrkana do jaja
bolje je pusti
dok nadrkanost ne popusti
posle će biti
manja od makovog zrna
ugađaće ti kao da si kralj
biće kao iz serije
dobra robinja Isaura
paliće šarene sveće
maziće se
kao da nema kandže
ispuniće ti srećom veče

Nikada ne pitaj Ejmi
šta planira sutra
ona u minijaturnom laptopu
drži raškolovane zajebancije
seminare probe i konferencije

Ejmi je vredna
Ejmi sve postiže
stranci se dive dok ona organizuje
savršena moderatorka
ubrzanog sveta

Ejmi bi da pobegne
na pusto ostrvo
da se opusti
da na sve zaboravi

Ejmi je blistava
Ejmi je vesela
Ejmi je munja
Ejmi je tužna
Ejmi je LUDA



SUPERMEN JE PIZDA


Lako je tebi smrade
imaš super moći
neuništiv si i nepobediv
savršeno lep i superioran
Lois Lejn vlaži na tebe
svojim super moćima uzimaš žene
dobar si iz zajebancije
i spašavaš svet iz zajebancije
levom rukom pobeđuješ zlikovce
gde je tu pravda kada se tebi može sve
kada ti je sve lako i bez napora?

Ti se nikada nisi oznojio
i namučio kao recimo Betmen
koji je ljudsko biće
Betmen krvari, pati i ima psihoze
znoji se kao stoka
halucinira i uvek je na ivici
zato je pravi heroj i tragičar
a ti si pizda Supermene
uvek si nasmejan
tvoji zubi su
reklama za pastu za zube
tako patetično letiš
tvoja telesina lenjo kruži nebom
kao da spavaš na ćebetu
ne mašeš krilima
ništa ne radiš mrcino
samo se izležavaš
na tom plavom nebu

Kakav si ti lik
kada ti metak ne može ništa
kada te bomba ne povređuje
automobil ne udara
toliko si silan
da možeš zemlju da zavrtiš
u suprotnom smeru
i vraćaš iz čeljusti smrti
glupavu Lois Lejn
koja se pali na tvoje moći
jer je podižeš tako visoko
do oblaka i nazad

Tako bih voleo da te vidim
u ćeliji od kriptonita
onda bi najzad i krvario
tada bi možda i patio
i postao bi sličniji
Betmenu koji pati stalno
i bliži Spajdermenu koji
upada u sopstvene mreže
više bi bio nalik svima nama
ne bi bio savršena budala
koja kruži nebom

VELJKO BOSNIĆ


Glad

Pokošena polja
Na kraju puta
Čekaju

Upućeni u to nastojanje
Skačemo sa kraja na kraj
Mrvice česnice traju

Iza nas ostaće
Miris borovine
I svježi okus hljeba



Ništa ne ostaje kad prodje san


Pokoji treptaj sna onako bez glave
Traje
Sudnji čas nepobitno
Bije o glavu
Dok se smijemo prolaznosti
Dana
Daha koji grije naše dlanove


Sumnjičavo okrećemo
Glavu
U stranu
Neko pomjeranje traje poodavno
Sklapamo ruke od težine
Sna
Trajemo

DUŠAN MILETIĆ

Leptir

U kaljavom otisku zemlje
pregazen djonom gorčine
‘mesto ko leptir – k’o larva
trunem!
Od sunca izbledele šare
krila mi postaše garež
nestaje strah, sve manje
migoljim se.
U daljini livada,polena
postajem delić smetlišta,
ispod užarenog, ptica postajem
plen.
Al’ ja sam otrov, ne hrana!
I usmrtiću jato vrana
što ce kljucati mene
prezir njen!
A tada, svaki će delić
k’o sudba da se poseje kljunom!
I šare i krila i uspomene ,zameniće
nebesko runo.
Opet ću leteti u tudjim očima!
Plavo ce prodreti do zrna
a zrno do kljuna I nazad
na cvet.

NATALIJA Ž. ŽIVKOVIĆ



Na letovanju


U moreuzu okeana
talasi
talasići

i galeb

kri, kri

i galebići

kornjača
perajima muti

mut, mut

ribe
mi prste grickaju

ćut, ćut

namigujem
školjkama i gamborima
iz milošte gađaju me
šarenim slovima

kao bezbrižni
turisti
kroz alge plivamo
kikoćemo se

mi, koji umemo, i
pevamo

bruji podmornica
puna Podmornićana
sa kopna mašu šeširima Kopnićani

sunce sija

Svi smo na okupu:

životinje, ja,
slova, Kopnićani i Vodnićani






Pisci jure čitaoce


Pisci jure čitaoce
Čitaoci beže kroz hodnik
a pisci – za njima!
Čitaoci se spuste liftom
a pisci niz stepenice trčećke

Bradati pisci jure
golobrade čitaoce sa
kačketima natraške okrenutim
Kliču:
- Budite čitaoci!

Čitalac kroz baru
Pisac za njim
Maše zbirkom pripovedaka
ukoričenom spiralom

Ušli mladići i devojke
u nekakav hol
Pisci tuda redom prolaze
Diskove s PDF verzijom pronose
Recituju linkove

Čitaoci u kafiću
Pisci za susednim stolom
Mrmljaju dok čitaju pićovnik
šalju subliminalne poruke

Čitaoci vode ljubav
Pisci ni tad ne odustaju

I dalje pišu, pišu
pišu, pišu

do kasno u noć


Natalija Ž. Živković (zbirka poezije “U aorti mog srca“)


Sunday

MARIJANA VRANIC




Život

znam da nije bez reda
ovo odsustvo
potvrde o zivotu
i znam da nisu varka
tvoje grube reci
ti verujes u cvrste ideale
to te jos vise udaljava

pomozi mi da prezivim ovo gutanje nozeva




Crno srce


tvoje srce je crnje nego ikad

obrisi tvoje figure

stvaraju vatru , i bezim ponovo.

koliko cu jos puta

bezati od tebe

jer jos ponekad

se nocu premisljam

svemir stane

hiljaditi put

i pravim namerno

od lazi istin

da sakrijem bol

i zamaskiram tvoje odsustvo



Letnja pesma


udaljenost je iskrojila beznadje

udaljenost me je uplashila

udaljenost je napala

u naletu slatkog poljubca

usli su u stan

neobaveznim radnjama

svedocili o planovima

za dug letnji dan

i setnju popularnim setalistima

u svom okruzenju poznatog ocekivanog susreta