TANJA PETROVIC

Tanja Petrović, rodjena u Novom Sadu, 21.11.1966.,
profesor u tehničkoj školi "Mileva Marić Ajnštajn".
Piše poeziju već dugo, no prva knjiga izlazi iz štampe upravo sad, u septembru.

ŽIVOT

Na mestu gde ljubav

zablude broji,

a života sigurna ruka

sudbinu kroji,

zastajemo mi, prolaznici,

tužni il srećni, kako koji.

Voljom prkosnom,

što srca snagom doji,

i ljubavlju, koja um

u slatko ludilo boji,

ponekad uspemo u toj priči

da zaista budemo svoji.

SVE ĆE TO DRUGI NEKO

Da ti oči lažljive ljubi

i unapred da te gubi,

neko će drugi.

Da ti misli budno prati

i trudi se da te shvati,

drugi će neko znati.

Da ti ljubav razmotava

i u krilu da ti spava,

druga će to glava.

Da s tobom noću čita

govor zvezda s usana,

neko će bez mana.

A kad u dubini svoga bića

zaboli te parče praznine,

neko će drugi o tom da brine...

NOĆAS

Noćas ću iskre zvezda

u klupko namotati

i nebeskom plaštu

dugmad od snova prišivati.

Iz tvog ću oka

sjaj zvezdama vratiti,

a ljubavlju srca tvog

nebo zakopčati.

MISAO

Ko u uglove postojanja

od nje se skriva

svakog trenutka

pronadjen biva.

Neumoljivost je njena

mreža od tananih snova

i zalud bezimo kao zbunjene ribe

od jutarnjeg lova.

I čemu sve to,

razum i nad sobom vlast,

kad eho osećaja

njoj čini čast?

ISKUŠENJE

Zabranila sam sebi

da misao svaku tvoju osetim

jer mi na srcu ostavi trag.

Cvet ljubavi

u daleki vrt presadila sam

kad uvene da ne vidim to.

Lik mio i osmeh

maskom sam sebi predstavila

da me ne proganja kada odeš.

A ti....iskušavaš me.

Muzikom svojom činiš

da misli poput strela stižu me.

Cvet čudesni toplinom zalivaš,

a dragim likom svojim

u san me svako veče ispraćaš.