VELJKO BOSNIĆ

Zovem se Veljko Bosnić i prof.sam sociologije.
Živim i radim u Svilajncu, Srbija.
Pišem poeziju i prozu.

Objavio sam zbirku Nebska vrata - pjesme u elektronskom obliku.
Objavljujem na više mjesta u Odjeku Sarajevo, balkanske zore, KNS Sarajevo i dr

ПОНОЋНА

Као по обичају

Ишетаосам и овога пута

Посве сам

У загрљај ноћи

Прескочио све твоје лажи

Зидове које смо све

Ове године зидали око

Куће наше

Сакупио довољно

Храбрсоти да се винем у

Ноћ овако гологлав

И сам

Као и обично

Стајала си из завјесе

Која нас све ове године

Дјели

СУТРА КОЈЕ ДОЛАЗИ

Да ли има нешто иза ове завјесе

Прпзирне ружме мараме

Која ме стеже око врата

Око очију

Гњечи

Преко прага сасвим

Друге приче трају

Кола која никако не стају

Руке које

Траже

Иза брда

Велика пометња

Велико спремање

Успомена које

Онако тешке

Смјешно падају

Дали има нешто

Тамо

СМЈЕШНА СЛИКА

Покошено поље

Овога пута

Носи све што смо

Грабили и скривали

Као нешто

Наше

Страшило траје

Ту иза угла собе

Врха бријега који

Се топи и нестаје

Покошено поље

Плаче

Као првог пута

NOĆ KAO PROLAZ

Noć kao prolaz traje

Izbija iz ovih zidova rjeke

Koja odnosi ono malo tajni

Koje smo ljubomorno čuvali sve

Ove godine

Kada pogledam

Oko sebe

Gustiš nestanka

Dvije ptice zlosutnice

I jedno konjče

Čeka

Noć kao prolaz traje

Bije sljepočnicama

Ko maljem

Obara

PONOĆ

Iza svih ovih kulisa

Nebom opasanih prozivki

Stardanja i smjeha

Ona nestaje na prstima

Kao san

Ljetne sjene

Iza vrbaka

Iza sna

Tvoje ruke na mom jastuku

Ona nosi sve ono što

Smo ostavili za kraj

Ponoć kao spas

СНОВИ

Снови
Који бију ове ноћи
Купе немогуће

Снови
Празни без корака
Смјеха
У ноћи

На уској стази до куће
Испраћају га црвени цвјетови
Звјезде хладне
Оквир трајања
Нових покушаја

Празни снови
Уског круга
Плитком водом
Искоса
Зјапе

Бескрајно далеке
Су твоје руке
И длан обичног
Већ виђеног дана

СКОРО СВАКИ ПУТ

Постоји једно посебно мјесто
Кречом снова покривено
Тајно

Када ћеш моћи да кренеш
Окренеш овај круг поново
Истим колутом смрти
Играти се као некад

Боли ме покрет
Грч твог
Лица ујутро
Скоро сваки пут

Могу те зауставити
Угњечити о дланове
Путнице
Луталице

Сигурно
Скоро сваки пут

ВИЛА

Вила пролази поред
Уског пута воденице
Напуштене клупе
Зенице ока твог

Маслачак
Стидан не опрашта јој

Расплела је своје косе
Златом уткане
Сјајем обасјава мрак
Дан изоштрава
Посве

Маслачак
Црвен заљубљен траје
Стење

Чобани уморни
Отворених очију плове
Небеским миром

Маслачак
Стидан
Ко да му вјерује

КИША СВУ НОЋ

На стакленим ногама
Шета се твојим
Стрпљењем

На влажној завјеси
Снова
Клизи дуго
Добује по соби
Пробада мачем
Оштрим
Хладним

У позлаћеном
Твом
Огледалу
Шара трагове које
Лако могу да прочитам
Осјетим за
Крај

ОПОРУКА Прва

Скончавамо ведра погледа
У кавезима од магле
Вјетра
Испод сунчевог сјаја
Наша сјенка
Пере ноге
Уморна

На прозорима се љепи
Искра дана
Прескачемо доручак
Замишљени за столом

Чуваће нас патња
Љубомора која нараста
Ломи све
Танке бране и покушаје
Помирења

Тукли су нас
Мисли тежи од ичега
Нарасли из нас
За нас

Скончавамо
Љубомора иза нас смије се

ОПОРУКА - Зид ЋУТАЊА

Преко овог брда су кренули
Јутарњи свеци
Боси и голи
Мртви скоро
Као небеске стреле
Зарђале молитве
Излизале матрице
Спаса

Носили су све ово
Што ти сада доносим
И дајем
Све својом лакоћом
Побједника

Нико више не сања
Никог више
Заправо
У овом крају
Нема

Само вјетара залази
Тешка врата
Гробља да
Милује
Оплаче
Прокуне

СВИТАЊЕ

Сеоска празнична звона
У цик зоре
Изненада грме

Кружи видокругом
Са прага на праг
Свјежи мирис
Хљеба
Мљека загорјелог
Гладне стоке

На пропланку
Сумња спава
Шири своја шарена крила
Лакоћом
Преварене младе
Лупа главом од зид
Истине ради

Сеоска тешка
Љепљива звона
Ти
Спаваш

Avgust 2011