SALAMON VENCEL VALENTINA

Šalamon Vencel Valentina, rođena u Zrenjaninu, 21.04.1970.
Akademski slikar - zvanje stečeno na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Član ULUS-a od 1995. godine. Učestvovala na velikom broju grupnih i samostalnih izložbi.
Profesor likovne kulture.
POEZIJU do sada još nije nigde objavila.

MASKA

Maska je jedini deo

ljudskog tela,

sa kojim se ne radja.

Ona se stiče.

Razvija se

i služi kao zaštita

od sveta,

koji smo sami stvorili.

Ima i onih,

koji taj deo tela

nisu razvili

tokom svoje evolucije.

Većina to ne vidi

od sopstvene

maske.

Tako su svi bezbedni.

Da li su?

***

VRIŠTI iz mene

To dete

Koje sam

Bila

KOJE SAM

Očima ogromnim

Moli

JA JESAM

K’o jaje sam

Sklupčana

U svojoj

Utrobi

Zarobljen

Svemir

***

Kérdések százezre

Tombol válaszolatlan

Bennem

Belőlem

Kitörne

Megtörne szememben

Nem teszem

Felteszem álarcom

Felveszem

Elveszett harcom

...............(prevod prethodne poeme)

Stotine hiljada

Pitanja

Neizgovorenih

Neodgovorenih

U meni

Iz mene

Provalilo bi

Slomilo bi

Me

Činim da ne činim

I vodim izgubljen rat

Sa sobom

***

MILOSTI

Pre –ili kasnije-

milosti postanu

Otrovne.

Odnose…

Pokazu magiju,

koja za samo tren-

Nestane .

Zgrabe i stežu me

gvozdene čeljusti

Čežnje

Jer

Milosti prognane

vrebaju

iz zasede reči,

iz boja,

iz muzike…

Truju me-

a bez njih ne dišem.

Ne umem.

***

OSMEH

Bio jednom

jedan osmeh.

Rodio se iz ljubavi.

Preko noći je prestao

da se smeši.

Ostala je rupa

na mestu

gde je nekad

Postojao.

***

DODIR

Bio jednom

jedan Dodir.

Sve zabravljene

brave sveta

dodirom je

Otvarao.

Al ga jednom

Zaključao.

Ostao je bez dodira.