IRENA BERA

Ирена Бера рођена је 25. марта 1987. године у Новом Граду (Босанском Новом), гдје је завршила основну школу и гимназију. Овјенчана првим наградама за поезију и приче на мјесним конкурсима и такмичењима. Дипломирала на Филолошком факултету (одјек за српски језик и књижевност) у Бањалуци. Са пријатељицом Александром Мариловић објавила прву збирку поезије Двопјев (Бера, Ирена: Далеке близине; Мариловић, Александра: Здравице утопљеника, Бранково коло, Сремски Карловци, Будућност, Нови Сад, 2011). Заступљена у антологији "Духовна конекција" - збирка радова учесника Међународне културне манифестације у Сарајеву 2011. године. Добитница почасне награде на "Мелнишким вечерима поезије" 2011. године у Бугарској.

Лица

Птице се узнемирено

мимоилазе,

на крилима

киша се спрема.

Тражим те у туђим

лицима,

ни у једном те нема.

Снови се нервозно

сударају,

један по један

ноћи се руга.

Између наших

усана

путници, станице, пруга.

Дани се неосјетно

смјењују,

крадом гутају сате.

Шине нестрпљиво

подигравају,

ал' не могу да ме

врате.

У даљини дише

град,

мој лик се оцртава

у прозорској сјени.

Нема те у туђим

лицима,

одувијек си у мени.

Манифест

Едиповски слијепа

за оно испред,

вангоговски глува

за сваку буку,

бекетовски у

фетус склупчана,

сизифовски гурам

своју муку.

Јесењиновски о

коноп се вјешам

и ћопићевски

бацам с моста.

Бившег мртваца

у јаму копам,

изнова, опет,

и није ми доста.

Вирџинијевски ка

ријеци корачам,

у сусрет страху

од кога лудим.

На дну, гдје

ништавило спава,

неког има,

ја се будим.

Умјесто тестамента

Постоје људи у мом животу

за које ме не вежу токови крви,

ни гени што дају сличан облик

очију, уста, носа.

Постоје људи за које ме вежу

случајни сусрети, ријечи и осмијеси,

тренутни погледи и додири.

Постоје људи за које ме вежу

дубоке, тамне ноћи,

заједничке сузе и болови,

преживљени порази и ломови.

Постоје људи за које ме вежу

ведра кристална јутра,

дјечији изливи радости,

безначајна мудровања до зоре.

Постоје људи за које ме вежу

далека магловита сјећања,

кајања због пропуштених прилика,

обећања и снова.

Постоје људи за које ме вежу

загубљена писма,

заборављени облик лица,

ишчезла боја гласа.

Постоје људи за које ме вежу

искрзана сједишта купеа,

изрезбарене школске клупе,

невидљива слова на градским зидинама.

Постоје људи за које ме вежу

прсти тајанства,

кажипрст судбине

и палац магновења.

Постоје људи за које ме вежу

осјећања дубља од

земаљских океана, и шира

од свемирских димензија.

Постоје људи у мом животу

којима ћу умјесто тестамента

оставити комад душе.