MARIJA GLASNOVIC

Marija Glasnović, rođena u Nišu 19.4.1988. godine.
Završila gimnaziju Bora Stanković, društveno – jezički smer u Nišu, 2007. godine.
Trenutno je apsolvent na Filozofskom fakultetu u Nišu na departmanu za filozofiju.
Učesnik je međunarodne filozofske škole Felix Romuliana 2010. i 2011. godine.
Poeziju piše od petnaeste godine, ali je samo jednom objavila pesmu u časopisu “Nedogledi” Filozofskog fakulteta u Nišu, 2010. godine.

Sudbina mesožderke

Vrebala je iz svoje večnosti dugo

Ta Venera koja se rađa iz pljuvačke,

Sve dok nije, zaražena njegovim mirisom,

Odabrala sina svoje gladi,

Izmilila iz svoje pećine

I zaokružila ga svojom starošću.

Jedna njena senka mu je opekla um,

Druga mu je iscelila koleno,

Njeni su jezici vesto prevarili želju

I nanizali se u omču oko njegovog vrata.

Stisak je pisao pravila igre :

U kori dušeka,

Oboje bolesni od neprobojnosti tela,

Razmenjivali su redom :

Strah za strah, bodež za bodež,

Polovan život za jeftinu smrt,

Kraljevsku glad za tamu želuca.

Savladana sopstvenom snagom,

Odlučna da se reši praznine

I opravda načela digestivne filozofije,

Zbacila je sa sebe kostim od kože,

Kao pravi dogmatik,

Uložila je misao u strast

I zaronila u meso pevajući.

Od besnog vriska ostao je eho gladi -

Grabljivica se danas hrani samo imenom.

Ostalo joj je da večno odmotava klupko kostiju,

Krije se i pati u sopstvenoj čeljusti.

Buđenje

U mlitavoj mreži sna
Koprcale su se oči
Dok nestalne strukture nije zamenila
Stroga izvesnost tla.
Tek ce buđenje biti viđenje sveta
I istine njegove zrelosti :
Stvarnost se dugo gojila
U kolevci sna.