DJURDJIJA PERUNICIC

Đurđija Peruničić (Užice 1993), je učenik poljoprivredne škole ’’Ljubo Mićić.’’

Piše savremenu poeziju.
Objavljivala u književnim novinama’’Svitak’’ i listu za dečiju književnost’’Momčilo’’
Bila je polaznik sedme pesničke kolonije za mlade talente,’’Obetska bara 2006’’ U organizaciji Kulturnog centar Pećinci. Po pozivu bila je učesnik 30-te pesničke manifestacije’’Odziv Paunu’’(Ribaševina kod Užica) posvećena Paunu Petronijeviću.

Zastupljena je u zbornicima poezije ’’Tajna ibisovog pera’’(2006)’’ Sto mladih talenata zlatiborskog okruga’’(2007)’’ ’’Ljudi rastem’’(2007), dvadeset prvom zborniku međunarodnog susreta pesnika’’ Garavi Sokak’’(2010),prva nagrada u konkurenciji srednjoškolaca na drugom međunarodnom festivalu poezije ’’Magda Simin’’(2010),prva nagrada u konkurenciji srednjoskolaca na prvom medjunarodnom festivalu poezije’’Mihajlo Kovac(2011),prva nagrada za knjigu poezije Vrata koja lagano otvaram fondacije Miodra i Branka Cupic Crna Gora (2011),plaketa za individualno decije stvaralastvo za konkurs Sima Cucic Banatski kulturni centar, zastupljena u antologi poezije’’Pesnikon’’(2008).

Objavila zbirke pesama:’’Portret’’(2006),’’Nešto poput sna’’(2008),’’Dugmići od mesečine’’(2010), ’’Vrata koja lagano otvaram’’(2011). Dobitnik je književne nagrade ’’Mladi Momčilo’’ za 2006. godinu.

Крени

Као сјајну месечину да гледаш,

држи се чврсто немој да се предаш,

и када лоше је све,

насмеј се што пре.

Нека ти се жеља ничега не боји,

ухвати се за стабљику која мирно стоји,

нека ти тишина звукове шаље,

не предај се само иди даље.

Иди даље,иди не дај да те боли,

иди све око себе воли,

иако је све у сени,

ипак крени.

То није прича тешка,

не може ту да се направи грешка,

ниси тада цвет који венеш,

најлепше је кад сам поново кренеш.

Чекање

Чекање има очи оно није слепо,

чекај увек оно што је лепо,

чекај оно што доброту носи,

као дете шналицу у коси.

Чекај нешто да те дозове,

чекај шинe и возове,

чекај ветар да дува,

види како природа тајну чува.

Чекање је као кристал што сија,

као семe што проклија,

увек се нешто чека,

што долази из далека.

Чекање доноси одлуку јасну,

док живот прича ти басну,

неке нове ликове из ње,

чекати је лепо чекај што пре.

Торба

Видим тебе у великој борби,

носиш срећу у необичној торби,

тако се то збива у животу,

носиш у торби храброст и доброту.

Носиш оловку,парче папира,

носиш комад мира,

комад доброте,

и мало сунчеве топлоте.

Носиш једну свеску,

најлепши зрно у песку,

носиш дугине боје,

све су оне твоје.

Понео си поклон цвету,

зумбулу белом што се буди,

твоја борба,

се заувек труди.