FARKAS ISTVAN

Fur mich von sie

Od mene ne ocekuj tople slike

ne znam otkud ja u ovoj bajci

u decastvu se u zabu prerusih

princezu ocekivah

sad za mefistom urlicem

niko ne stize

i kad god mogu sakrivam ktst prozdirem crveno

ruzicasto u reci udavim zeleno razdelim

i indigo pred sanke uprezim

limunovi mi na tragove laju

mozda princeza tumara sa lupom

i za tren tek resetke vrenena odskrinute

mozda je meni i njoj tek deljenik slican

ili bas suprotan

mozda mi nad stazom ludacka kosulja lebdi

i tek jednu godinu(imam) ne interesuje me

ja ni onda ne znam toplotu farbati

drugo podneblje mi molitva svakidasnja

i druga mi pesma u korenu prstiju

tek curim ljubicasto obojeno grubo

ka pogresnim ukrstenicama

gde ne utice uspravno devet

od mene ne ocekuj tople slike

NA PESNIČKOM MATINEU

Na pesničkom matineu u majušnoj školi bosanske zabiti istrajno zevanje dok pesnikov drug, urednik, govori o njemu kroz nazive, brojeve i još koješta. Možda bi na odloženom času istorije ipak bilo bolje...

Zatim pesnik uzima reč, i tiho zbori

Odjednom žagor, komešanje, došaptavanje

bože, on drhti, zaista drhti, nepatvoreno,

dok govori o zimi, o studi

ledeni vetar bosanskih planina se uvlači u

kosti šiparaca u majsko prepodne,

vejavica preti da zamete staze

đaka-pešaka

Potom pesnik priča

o žutim poljima suncokreta

i neke nepregledne banatske pučine

lelujaju među klupama u teškoj tišini

I dok spominje neke

ivane, ruže, fatime, prepliću

prste i žare zenama netom dorasli

mladići i čobanice

A onda se čuje zvon

Pesnik sklapa korice, i niko da makne

Urednik mrmolji nešto o klipanima koji ne tapšu, nastavnik crveni

a oni sede, ćute,

i sanjaju

I pesnik sa njima

PESME IZ NEHATA 1.

poreći ću

poreći ću da sam ikada sanjao konje

orošenih dlaka od čergarske zore

poreći ću

poreći ću da sam ikada pevušio pesme

orošenih zena od zora čergara

SNODALICE 4

umem tako da sanmjam miku antića

kao, sedim do njegove desnice

i šapućem mu pesme koje on beleži

potpisujemo ih zajedno

on imenom svojim

ja dečjim osmehom

mrštenjem

žudnjama

ZAMAK BELE PTICE

u ovoj izbi prebiva mrak

i zbori tišinu

i prede stud

a gosta niotkud

boja ne kuca

glas vrata ne otvara

jara ne nazdravlja

u ovoj izbi prebiva

mrak