Ovo je pesma koja nikoga ne napada, ne okrivljuje i ne osuđuje.
Pesma u kojoj pojedinac posmatra šta se oko njega dešava i ne može
ništa da promeni...
Tok
Gledao sam reku kako teče
I dan prođe zameni ga veče
Istačka se nebo zvezdicama
Promeni se odsjaj zenicama
Slušao sam ptice kako poje
U gomili dok se pčele roje
Prelomi se pucanj u tišini
Izgubi se svest u pomrčini
Pitao sam kuda teku lađe
Da li hoće da ih neko nađe
Uzburka se more od oluje
Trovana mu utroba boluje
Čekao sam jutro da mi svane
Prošlom danu da ublaži rane
Pomoli se sunce iznad brda
Sakupi se sva divljač u krda
Hitao sam divljina me zove
Koga danas to goniči love
Otvori se zemlja da proguta
Pojavi se nemoć da koluta
Molio sam nesreća da prođe
Drugu šansu iznova da dođe
Otvori se nebo i potopi
Razlomi se lednik i otopi
Pričao sam užasu i stravi
Šta sve nose po zelenoj travi
Približi se čovek toj mašini
Stvaraju se na novo aršini
Sanjao sam da su ružni snovi
Da će opet doći dani novi
Ohladi se dodir tople ruke
Zagluve se za prirodne zvuke
No comments:
Post a Comment