JANKOV TAMARA

JANKOV TAMARA

ELEMIR

Datum rođ: 06. maj 1989.

Završena srednja Ekonomska škola u Zrenjaninu

Trenutno studiram na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu

U Osnovnoj školi učestvovala sam na pesničkim štafetama, osvojila sam diplomu na VITEZOVOM TAKMIČENJU DECE PESNIKA

Danas, svoja osećanja volim da izražavam kroz stihove i da u slobodno vreme pišem za svoju dušu.

***

Pa nešto danas i nisam sjajno,
osetim muku od sebe same,
i grozno zvuči, još gore čuči
al ne znam kud bi od silne tame...

Prazna je duša, svetlosti nema,
kada je sve bolno i crno,
a sreća negde zaspala, drema,
ne vidim nikud ni jedno zrno...

To zbilja jeste osećaj gorak,
osećaj što me u pojam ubi,
znam, grozno zvuči ali u meni
to nekad baš su potezi grubi.

I kako tada pronaći sebe???
Nekad je tako mučno i teško,
i dugo čekam, uzalud želim
da se bar malo pojavi smeško.

Sve je u SNAZI što svima treba,
bez nje se vidim na način znani,
al mi je drago, silno mi drago
što za mnom odmiču i takvi dani!!

NADA

Nadamo se svakog dana često,
danas eto skoro puta petsto,
nevažno je koje nam je mesto
zaista se ponadamo često.

Nadamo se da je ljubav prava,
da je ova drugarica strava,
da su naša bića čista, zdrava,
da od snova ostvari se java....

Nadamo se da nas neko čeka
kada put nas vodi iz daleka,
da za svaku bolest ima leka,
da mu narav nije gorda, preka.

Usred sreće ili usred jada,
kad je Sunce il' kad kiša pada,
zaista je i nevažno kada,
al je važno da se čovek nada.

ZVEZDANO NEBO …

Daleko u tminu ko biseri sjaje,
i to u daljini divan prizor daje.

Uz mesec što blista nikad nisu same,
i tako su divne usred silne tame,
kad je nebo “čisto” svaki pogled mame..

Zaista je divno kad ih puno ima,
često mi se desi da sedim pod njima,
da pažljivo gledam tu prelepu sliku
kad je sjajno nebo u mome vidiku…