TAMARA ZIVANOVIC

Tamara Zivanovic rodjena u Beogradu.
Ucenica drugog 13-te beogradske gimnazije.

ODLAZAK

Odlazim sada kada sve postaje sivo

I nestajem lagano kao ptica

Nisi ti kriv.Nebo je krivo

I prevrtljiva sreca sa stotinu lica

Odlazim sada kada ti je najteze

Ne zasto,ni kako

Moje oci u svet beze

Veruj mi nije to tek onako

Odlazim sada sa osmehom sirokim kao beskraj

I pruzam ruke da hvatam zvezde...

Nemoj reci stani,ni cekaj

Necu te cuti od pesme oblaka sto jezde.

Odlazim sada,nose me struje i moram ti reci

Zbogom

Ceka me negde,daleko odavde jedan svet veci.

I lepsi

Odlazim i necu okrenuti glavu

da poslednji put pogledam tvoje oci

JEDNOG APRILSKOG DANA

Bio je to jedan suncan aprilski dan

Ulice su bile pune prolaznika,slucajnih ili namernih

A on je stajao sam

Uvenulog osmeha i ociju kamenih

Bio je to sasvim obican dan

Ni po cemu se nije razlikovao od drugih

A on je stajao sam

I trazio njene oci u moru tudjih

Letelo je jato ptica

Ali on nije video ni jednu

Prosao je bezbroj ulica

Trazeci nju,jedinu vrednu

Njegovi koraci bili su odlucni

Pogled tup i prazan

Bio je sam kao na pucini

A osecaj tuge u srcu tako snazan

Bio je to jedan suncan aprilski dan

Bagrem je mirisao..

On jestajao sasvim sam

I taj miris tuge udisao

PONEKAD

Ponekad stigne tuga i plati za svu srecu

Za sav smeh

Za lepote

I podeli po neku suzu,od mora vecu

I onda ,ko od sale,stane ceo svet

Nemoj da se plasis

Nedozvoli srcu da zadrhti

Nikada nesmes da se vratis

U proslost sto se u krug vrti

Ispocetka.Ko od sale

Ponekad navije se neka tama

I bez stida sakrije ti san

I vise neznas nista

I nevidis sreci traga

Proslost je daleka ,

a bila ti je draga

Dodju tako sivi dani

Noc je crna i bez zvezda

Kroz nju plovimo sasvim sami

Sakriveni u svoja gnezda

I nije nam bas lako,ali znamo,mora tako