ANJA GAVRILOVIC

Anja Gavrilović je rodjena 21.3.1993. i učenik je Zemunske gimnazije.
Učestvovala na brojnim konkursima, i dobijala nagrade.
Pesme su joj više puta objavljivane u književnom časopisu za decu „Vitez”, časopisu „Jesenjin”, u Mensinom biltenu... Neke su ušle u Antolgiju najlepših pesama za decu.
Svake godine učestvuje na najlepsoj manifestaciji u Srbiji- ‘’Vitezovo proleće’’.

Srce

U mesečevu svetlost svijeni

Nebom odzvanjaju snovi

Uz svaki otkucaj pripijeni

Otkucaj isti, a uvek novi

Zadrhti dok ga strahovi jure

I odluta tako, u pogrešan čas

Dok mislima urlaju bure

I nemiri prolaze kraj nas

U lavirintu čarobnih reci

Istina razara na deliće...

Iako ne moze bol da spreči

Ono iznova radja isto biće.

Zatreperi i tugu premosti

Sećanja odmiču nekud sama

Praćena obrisima prošlosti

I nestaju duboko u nama...

Kad ispod sklopljenih očiju

Preplavi nas tamnih svetova žar

Ono čuva za povratak kočiju

Na kapiji snova hrbri je stražar

Oslobodjeno svakog straha

U večnoj igri svetla i tmine

U ritmu tišine i udaha

Ponekad plane, ponekad mine...

Kradljivac snova

Ponovo vidim očiju tvojih sjaj

Zagrli me neka tuga nova

Što vodi u lazni, srušeni raj

Nemirni, lepi kradljivče snova

Čuvaj sve snove šarene, setne

Na njih ti osmeh uvek miriše

Kada te jednom ponovo sretnem

Misli ce biti mnogo tiše

Usnuo u praznini, samoći

Ispod zlatne, zvezdane kiše

Čujes kako u beskrajnoj noći

I najmanja stvar sa tobom diše

Tišina sluti poglede tvoje

I osmeh što lagano nestaje

Pamtim tvog srca najlepše boje

-duga čiji sjaj ne prestaje

I uvek te poznam na rubu tuge

Sa sobom odnosiš sve moje boje

I svake noci plašljive, duge

Iznova čujem korake tvoje...

Pijanista

Ta tužna muzika koja svira

Samo je tihi plač tvoga srca

Ispisana lestvicom klavira

Kraj tvojih misli drhtavo grca.

I svaka dirka je nota bola

Kristalni tonovi tvoje duše

Preludijum skrojen od mola

Snovi koji i granice ruše.

Harmonija od smeha i plača

Mašte, i jave što joj se kosi

Od svega lepša,od svega jača

Sa sobom mir i utehu nosi.

I u svojoj blistavoj belini

Tajanstvenost tonova skriva

A u nekoj sablasnoj tišini

Mozda još nežnija, lepša biva.

Sa mrvicom neba na prstima

Uz neka dela nova i stara

I strašću, koju samo on ima

Tako čudesnu muziku stvara!

Evo Pijaniste prevedenog na francuski:

' LE PIANISTE '

Cette triste musique qui joue

Ne sont que pleurs silencieux de ton coeur

Ecrits par une gamme de piano

Pres de tes pensees sanglotent tremblant

Et chaque touche est une note de douleur

Les tons en cristal de ton ame

Le preludium taille de mols

Les reves qui ruinent la frontiere

L'harmonie de rires et des pleurs

D'imagination et de realite qui lui fauche

Plus belle de tout,plus forte de tout

La paix et la consolation elle porte avec elle

Et dans sa blancheur brillante

Le secret de tons cache

Et dans un silence de fantome

Elle devient plus belle peut-etre

Avec des miettes de ciel sur ses doigts

et avec des anciens et nouveaux performance

et de passion, que lui seul a

une musique incroyable, il joue!