SLOBODANKA ZIVKOVIC

Slobodanka Živković: objavila je četiri knjige poezije: ODZVON (1994), PODRIVANjE TIŠINE (2004), DIVLjE REKE (2007), DVA VIDIKA (2010).

Autor većeg broja eseja iz oblasti likovne umetnosti, adaptacija i dramatizacija tekstova za decu, književnih prikaza... Zastupljena u više časopisa i zbornika poezije ex Jugoslavije i Poljske, u štampanom i elektronskom izdanju. Prevodjena na engleski, poljski i slovenački jezik.
Dobitnik je više nagrada za stvaralaštvo u poeziji.
Živi i stvara u Aleksincu.

GOVORIO – NE GOVORIO

to dolazi kao san...

ili suza ... ili kap rose

ne znaš

da li je bilo ili ne

dok bludimo

sred betonskih katakomba

kao da smo juče

sišli sa piramide

a trebalo je

da sve oko nas

kako treba bude

ali noć je uvek sledeća

za sve prigodna

okolo joj svita

dobro naučena da krije misli

ni zračak sumnje da ne padne

da bi zaslužila pijedestal

ona i bogu

pokornost izigrava

a zašto sve to?

a čemu to sve

kad sve protiče

i ističe

(kako banalno

a opet divno

da svet se kreće)

ravnodušnost je prvi greh

a opet

govorio - ne govorio

pretvaranja tu nema

prošlo je vreme pesnika

Gospode kad pre?

i samo

u životopisu velikana

još drsko zelenih

na ćutanje je stavljen vosak

da istini ne bude gore

dok se mi ne uspravimo

iz struka

ili rano je još

uzme li se u obzir sve.

ISKUSTVO

tamo

u gluvim procepima tišne

gde

mračim belinu papira

gde

jedem pred san

presan hleb

lepote

tegobe

gde

padam s visine

u iskustvo

tek rodjenog

sa strahom

nadom

u blizinu

neke milosti

tamo bih

u zlo doba

da nazrem ljubav

znak i posledicu

dugog snega.

SREDNJI PUT

I vidim:

samo još nekoliki

usamljeni stubovi

svetlosti

u ovom svetu bez svetosti

zrače

zapretenu tajnu

mogućeg spasa.

I vidim:

Oca i Tvorca

na pristojnom odstojanju

od viška govora

od pečurkastih vizija

od đavolovih terazija.

I duše pravednika

vidim

kako iščekuju

na koju će stranu da prevagne.

Samo

ne vidim više

ispod okamenjenih naslaga

netrpeljivosti i mržnje

srednji put –

prostranstvo

neminljive lepote

ljubavi.

TAKO - SAD SMO SAMI

to smo što smo

i jesmo jer smo

čemu bismo sebe nadrastali

tako -

sad smo sami

novine izveštavaju

mudraci mucaju u mraku

lakrdijaši se talože u pesnike

onaj što je Homera čitao

zaljubljen je u svoju suvišnost

sumnje su smešne

sve je protumačeno

u knjige prerađena apokalipsa

ako iko još i ume da zajaše konja

nek bude spreman na dva kuluka -

sad vidim

ništa nije mračnije

od jasnog govora.

U IME NACIJE

Ko je urekao

rodjene za čuda

da počinju

gde su bili

po teoriji relativeta

i gravitacije

zbunjeni Prometeji

ateisti i vernici

sanjaju svet

na račun čovečnosti

u ime nacije.