Нађа Милковић Ћурувија рођена 26.02.1983. у Сомбору.
Aпсолвент Српске књижевности и језика у Новом Саду, где и живи, мајка једногодишње Ане.
Учесница и финалисткиња фестивала младих песника у Врбасу, Зајечару и Бијелом Пољу. Песме објављивала у зборницима, часописима- како писаним тако и дигиталним. Прва збирка поезије за сада у припреми.
РАЗГОВОРИ С САМИМ ТОБОМ
Између мене и нас
читава једна шума
живи милионима гласова
дојећи птице и травке.
Издигнем се изнад ње
и видим држиш у наручју
нешто налик мени
и шапћеш успаванке.
Колике су само
лековите травке
и колики скривени цветови
замирисали првим плачем
између мене и нас.
Птице надлећу шуму
и у кљуновима
носе ми росу.
Састављам своју поезију
по угледу на твоју
родитељску љубав.
Ал' колевке се умире,
настане тишина
и потоци дуго пониру
пред мојим избледелим
сећањем на тебе и нас.
ДЕВОЈЧИЦА НА МОСТУ
Хтедох
кришку свезнања
на један дан.
Да оживим песму
коју је писао
док сам из колевке
гледала у сат.
Да испишем речи
које настају
док у наручју
нови живот
успављујем
откуцајима крви.
Хтедох
само
кришку свезнања
да раздвојим
свој лик
из заборављених
и тек рођених,
да у огледалима
загризем дан
и напишем
свој стих.
***
Буди ме дечији плач
из ужарене уличне лампе
над застакљеним тлом.
И птице заспале
под сопственим крилом
немају смелости за сан.
Дај ми снегове света,
мали човече из лампе
да њима покријем
гроб
да њиме осветлим
колевку
да јесам
да будем.
И никад неизговорени сати
нек споје се
крвљу мојом
која је из нечије никла,
која се у птицама
меша и сања,
која се у сну осмехује.
No comments:
Post a Comment