MIROSLAV KOVAC

Miroslav Kovač rođen je 1978. godine u Vrbasu, Vojvodina.
Živi i radi u Vrbasu, gde obavlja funkciju umetničkog direktora najstarijeg festivala poezije za mlade pesnike u regionu - Festivala Jugoslovenske Poezije Mladih.
U izdanju Književne omladine Srbije u ediciji “Pegaz” objavljena mu je zbirka poezije “Tumač vatre” 2011. godine.

Nagrade:

- I nagrada na konkursu emisije „Svetionik“, Radio Dunav, Novi Sad 1998.
- I nagrada festivala „Erato nad Kucurom“, Kucura 2000. i 2001.
- Priznanje na konkursu „Vatrom brodim-stihom hodim“, Bačka Palanka 2001.
- Laureat nagrade „Stanko Simićević“, Festival Jugoslovenske poezije mladih Vrbas 2005.
- II nagrada na konkursu za najlepšu duhovnu pesmu, Književni klub „Rujno“ Užice 2009.
- Pohvala međunarodne pesničke manifestacije „Rudnička vrela“,Gornji Milanovac 2009.
- Nagrada za gosta-sudionika na 14. međunarodnom književnom festivalu „Pontes“, Krk, Republika Hrvatska 2009.

Poezija objavljena u zbornicima:

- 12. Jugoslovenski haiku festival, Odžaci 1999.
- Konkurs za najlepšu ljubavnu pesmu „Žubori sa Moravice“ Ivanjica 2000.
- „Vatrom brodim, stihom hodim“, KK „Dis“, Bačka Palanka 2001.
- Konkurs „Banatsko pero“ – Novo na staroj adresi, Žitište 2008.
- Međunarodni susret pesnika „Garavi sokak“, Inđija 2009., 2010.
- Konkurs „Jutro nad Ozrenom“, Sokobanja 2009.
- „Tragovi na pesku“, Bečej 2009.
- Zajednička zbirka izabranih učesnika manifestacije "KAPIJA ISTOKA I ZAPADA", IV Novosarajevski književni Susreti, Novo Sarajevo, BIH, 2010.
- Zbornik radova, 1. Evropski fejsbuk pesnički festival, Banatski Kulturni Centar, Novo Miloševo, 2011.

150 leta kauča za psihoanalizu – primenjeno u praksi

monokl, kauč & skupoceni viski

magistar šrink i zadasi vinski...

uzbuđena gospoja u pozi za san

ne ode kod zerfrija, propade joj dan...

ti sanjaš, ti sanjaš, dok gledaš u sat

potrošačko društvo dalo ti šah-mat...

tranzicija melje li melje,

kanibalski obred traje

svakog leta puste želje

dok doca ti lažnu nadu daje...

da li kriv je suprug il’ razmažena deca?

da l' krivo je društvo što svekrva te štreca?

a ti luda glavo kod psihića – na lizing

plaću si zadužila, otišla u minus

čekove ne mož' dići više ni na čiting

pokvari se ladna trajna, sad te boli sinus...

pa trči kod doktora, pa mito pod mišku

pa vriska na sestru što proziva na krišku...

pa, deder u ljekarnu, drogeriju, apoteku

u naletu besa ZGAZI nekog deku...

a kad se vrneš doma, pardon u tvoj kavez

izljubi decu, al' sa blagim merama opreza

prokuni dan kad stupila si u bračni sveti savez

padni u nesvest kad vidiš cifru poreza...

neko zvoni uporno, « Oh, tko li je sad? »

zvirneš kroza špijunku: «Ah, opet onaj gad » -

što redovno donosi isključivo račune

i ko znamenje loše najavljuje kućne obračune...

sedi za računalo, s’ tinejdžerima četuj

na prljavim forumima ti zamenski letuj...

stavi piling na facu, najnoviji brend

ak' već nemaš život, barem imaš trend...

a za kraj dana zna se: odglumi orgazam

usiljenim osmehom mu nagovesti da si sretna

nemoj mu priznati da strašno je prazan

i ZASPI, jer san stvar ti je urgentna...

AKADEMIJA JE SRCE SRBIJE!

U znak podrške kultnom klubu Akademija koja je bila, jeste i biće duša i srce Srbije,

Miroslav Kovač, umetnički direktor Festivala poezije mladih u Vrbasu.

Vi što ne vidite dalje od gazda Miškove prćije

što od života naših napraviste nove stradije

kadije ste lažne a bogme i sudije

vama zborim vi vernici dolar-boginje:

‘Demija je srce Srbije!

Kanibali u odelima što glumite japije

džaba vam svi ugovori, advokati & kvazi-tapije

dobro bi vam došlo malko psihoterapije

Ne damo vam ‘Demiju, jer ona je srce Srbije!

Od kulture sve što imate jesu španske serije

što ljudima je gore - to vama veselije

imperije sagradiste od masovne histerije

ne vrede vam ni soldi, ni audiji nit’ fensi tepiserije

Okanite se velim naše Akademije!

Vladari vas ljube, sistem na vašoj strani je

od zemlje ove kukavne stvoriste vlastite gubernije

uništiste sve samo da vam bude komfornije i ležernije

bezakonje svoje proglasiste za najlegalnije

NO PASARAN, Akademija je srce Srbije!

Pitam se ko li vam je piskarao to smešno pisanije

što žalibože ne vredi ni te bezvredne hartije

vi što mozga nemate, a skrivate se iza partije

bež’te od nas beštije što pakao za vama vapije

Manite se ‘Demije, jer ona je srce Srbije!

BLAGOSLOVEN BIO KREKOVANI “REASON”…

Blagosloven bio krekovani “Reason”

i sreća praćena tom holandskom rizlom.

S’ likovima dragim sastavljanje pazla

od kockica života negovanje spazma.

Muzika slobode i pravo na mir,

pravo na izbor i svačiji hir.

Uznesi me na oltar vrhovnoga trona

genetski me oblikuj po liku moga klona.

Razuveri neverne i pajace razne

zadaj im direktive, vaspostavi kazne!

Nametni im stege, u oblande ih uvij

vodom prodornom na iskap se umij.

Liberalno sunce da zasija žarko

boja nek' mu bude ekspresije-jarko.

I mistrije zidarske nek' zapete budu

da se gradi sistem naslonjen na Judu.

Nek' ljubav poprimi apdejtovane verzije

i srce, najzad, iščili uvrežene prezire.

Sudari energija nek' stvore Uragan

i tajfuni emocija ostave trag strašan.

I sve davno prošlo nek’ bude u futuru

a hemija, prirodno, dat' će nam strukturu...