MAJA KOROLIJA

Jedna od mnoštva Maja na planeti, a možda i šire, rođena je čitav školski čas posle ponoći, februara dvadeset i šestog 1990. u jednoj porodici Korolija.

Već neko vreme pisanje se bavi njome, a nešto kraće studiraju je i poslovna psihologija i sociologija zbog kojih je Staru Pazovu u kojoj živi već dve godine uglavnom zamenila za Novi Sad (zbog naglaska).
S vremena na vreme učestvuje na književnim konkursima, objavi joj se poneka pesma u nekom zborniku, književnom časopisu. Kao loš pedagog, ipak izdvaja “Rukopise”, “TIT” i mlađano “Džbujanje” kao posebno drage.

Polupuno pisanje polupraznom slovu M

Ne znaš o čemu bi pisao

Ni zašto bi pisao

Smešno je!

Nekako,

Gubiš stil kako grubiš.

Zar ne,M?

Kao i ja

Pozajmljuješ sebi osrednje loše vreme

Za izderane stihove

I nikad do kraja!

Gurni do kraja!

Igraš se beskraja sa Ništa

Bez kraja.

I

Smešno je

Kako groteskno zvuči

Pljuvačka mlako definisanih ljubavi

Pričaš svoja osećanja,M

Samo njihova sećanja

Bez začina

Zdravo se hraniš

Razgovetno si čist

Ispraznio si lak korak

Postao je težak…

Sanjam te uvek na kraju priča,M

Nema veze.

Shvatam da je kraj sna

Ono što određuje sećanje

Niko ne pamti međuredove

Poluumore preplanule golotinje

Dok zavaravaš da je sav taj beton

U očnim jabučicama čisto more.

Ti misliš samo na vodu

Zaboravljaš SO.

Ja počinjem sa krajem sama,M

Bez smisla za tok

Baš uvek nekulturno

Sa Ne

Ispred budućih definicija.

Ovo je isprano pisanje, da znaš!

Polumokre kose ispucalih krajeva

Koristim te kao draž

Hoću pljuvačku

I loše me tumače.

Namerno se krivo pakujem,M

Ljudi ne vide jasno iza nespakovanih reči

Možda ni ja.

Glasna da bih se opekla

Osetila još nešto

Bez praznine u pljuvačnim žlezdama .

Pristojnu dozu jasnog

I ne tako jeftin plač

Bez pitanja

Šta ako nije ljubav?

Oralno glodarska

Smrznuti prsti u ustima pod prinudom

Igraju draženja

Kao nekada traženja pola jabuke sa cimetom

Dubina grla

Gasi neupaljene cigare danima

Bez bontona romantike kupuješ gazirane limenke

Toliko sam da

Sopstveno prisustvo smeta svima

Pališ se šibico

Pored nekog otvoreng prozora

Ispijaš promaje

Kao njenu vlagu gaziranim jezikom...

Opet spetljana snovima u punđi

Sva ošamućena

Koketira sa prstima

A već ih je lizala...

Tu negde

Opet hrču i dišu

Tik do stvarnosti i tvoji

Al' kao da nije

Al'kao da nisu

Prokleto se ne gase

Samo hrabro ne gore

Cigare bez pardona

A nisi oralan tip

A nije....

Uviđaš da

Things go better with Coke

Svaki natpis je laž

Kada su limenke prazne!

Ovo je opet osrednja noć

Ice cold

Jeftin bol srednjih klasa

Čista kao komercijala suza

Gola sa omota neke prazne limenke

Uz natpise utehe

Gleda nebo

Bez zvezda

I ne shvata

da su ti krvavi prsti u ustima

odavno samo njeni!

Glupa glodarka...

Cirkus Korono

Čujte i počujte

Cirkus Korono u Vašem gradu!

Cirkus Korono u Vašem gra..

Korono cirkus

Korono u...

Otvaram prozore danas prerano

Igračica na trapezu tek uveče počinje tačku

Hladan znoj skidam hladnom vodom

Duva hladan vetar

U pauzi ona se igra sa bacačem noževa

Ness je danas obema ružnog ukusa

Smrtno je uplašena, ali hoće još

Danas

Ja sam umorna od poslova za Dž

Plaćene modrice više volim!

Danas

Govore joj da voli da pati

Takav joj je horoskop.

Ja ne verujem u horoskop

A danas patim jer tako piše.

Sinoć je u snu opet zaklala svog čoveka

Slučajno

Samo ga je okrznula nežno.

Čujem mamu kako govori

„Ljudi su nežni, Majo.“

Moja mama veruje u stvari kao što je duša.

Bacač noževa veruje u ljubav igračice na trapezu

Ona uvek dobije aplauz

Tada zna da se san oprašta do sledećeg puta.

Zato još napornije vežba.

Što se mene tiče ja nemam dušu

Kao ni bilo ko drugi ko veruje u nju

Zato pokušavam da je prodam

Jer uglavnom naopako veruju.

Svaka njena tačka je bolja od prethodne

Svaki njen san je krvaviji od prošlog

Aplauz jača baš kao i hladan znoj

Volim mamu.

Igračica na trapezu ne veruje u ljubav

Samo u dobro naplaćen bol

Slažem se da najviše boli jeftino.

Ne voli bacača noževa

Vec samo taj trenutak kada je u njoj

On ili zamalo nož...

Svejedno je.

Oduvek

Lepota je jedino što je bitno.

Volim kada mi govore da sam lepa

Iako ne volim Lepotu.

Ona isto.

Čujte i počujte!

Cirkus Korono u ovom gradu!

U stvari

Samo asocijacije.

Biskvit

Čudna iluzija

Ovaj biskvit što delimo na slici

Sa dimom u pozadini našeg čokoladnog smeha

Čudno isključuje

Varljivu prošlost crno-belih slika

i čini nam se da čokolada nije i poput olova

Teška

Ma, ista.

Mi živimo

U bojama ispraznih raznina

Mi Istapamo vatrom upaljača

Papirne pletenice našeg uklopljenog mesa.

I kada hoćemo da kaznimo

poistovetimo bića i stvari sa Niko i Ništa.

Tupi za širine praznine

Ustvari uplašeni od sreće

Mi verujemo

da je naša slika nemoguć trenutak

Nekog davno raspolućenog bića

Koje ne postoji baš kao Niko i Ništa.

I ko bi posumnjao da grešimo

I pored krvi u boji

Što crveno opominje ove dimenzije

Da vatra pali i njeno meso

U koje ne sumnjamo

-Boli direktno.

Čudan neki prostor oko nas.

Zatvoren u samom sebi

A, ne pripada nikom.

Ni sebi.

I uzalud se teram da ti zavidim

Što u biskvitu vidiš samo biskvit

Na kraju svejedno

ne boli ni svetski bol

kao tvoja ravnodušnost...

I sve je kao da me ima nož.

A, tešim se da ne boli.

Toliko.

Zato se to i zove bluz, dušice…

Zasecam još uvek neko moje meso

Kao metal sto vulgarno krvari.

Zamišljam kako bi bilo dobro

Da se u pozadini čuje muzika

Kojoj pristaje ime „bluz“

A da nije bluz.

Slaba sam na zvonke reči

Koje se slažu sa mnom

Makar po boji tona

Jebem li ga...

Urolam tu ideju tako

Da niko ne posumnja da ne lažem

Kao klinka.

Ja sam ti kao klinka

Aha.

I šik sam dok to radim.

Nešto kao Lolita.

Zovite me Lo.

Vaša Lo.

Ti si jedini čovek kome je perverzno persirati.

Toliko dobro da bih po tvom zahtevu sažvakala

Svaku kost koju imam

onako kako voliš da se kosti žvaću.

Kao pas.

Kao mačka.

Kao bilo ko.

Bilo šta.

Vašem zahtevu.

Onako kako volite.

Vašem receptu.

Bez sumnje.

Čak bih vodila ljubav sa mašinom pred tobom ako želiš.

Ma, sa bilo čim.

Lajala.

Mjaukala.

Pred Vama.

Ako želite.

Čuvala tvoj znoj među zubima

Sisala vlagu tvoje pore dok odzvanja krik

Bez čula dodira

Bez čula ukusa

I bila ljubomorna što to delim sa tobom

Sa sobom.

Vašeg.

Sa Vama.

Pričala na Vaše uvo glasom žene

Koja drži Vaš jezik medju nogama

Čak i ako je odsečen

I ne postoji.

Na tvoje uvo.

Tvoj jezik.

Ti si jedini čovek kome je perverzno persirati.

Dok zasecam još uvek

Sve dok vulgarno krvari…

Znam da ništa od ovog nećeš tražiti

Te jeftine na pola skinute maske

Suviše lako.

Suviše na mestu.

Ustvari sve sto ja želim

Je da me grliš tako

Da mogu sigurno da plačem.

To je stvarno šik.

Valjda zato i reč „bluz“

Jebem li ga…

Navike

Dragi,

Kada umreš

Sva petparačka stopala tvog života

Ravnodušno će goreti na tvom grobu

Iz stare navike!

Sa crvenom vrelinom u mojim očima

Tvoja žena će me poželeti

Jer

kao i ti

Biću slučajno tu!

Jedina neprikladna provokacija

Bez navike

Oponašaću tvoj ropac neodoljivo

Dok budem igrala

instinktom kurvu s' ledom u zubima

koja priznaje

iza svih krajeva

koje smo izmislili za to

da te

Tipično jako ....

ono na V

Na suprotnoj strani ulice

Za nas

Ipak

Na tvojoj samrti

desiće se dosada

zabavljaću se u suzama

svim tvojim ukusima

neću priznati

al' biću ljubomorna na crve...

neću ti oprostiti

isti kao i svi

umrećes...