KATARINA FIAMENGO

Katarina Fiamengo, rođena 10. marta 1984. u Kladovu. Živi u Beogradu.
Završila X beogradsku gimnaziju, apsolvent skandinavistike.
Radovi su joj objavljeni u književnim časopisima (,,Ime'', ,,Svitak'', ,,Disovo proleće'', ,,Urbis'', ,,Znak“, ,,Bdenje’’, ,,TIT’’), kao i zbornicima (,,Garavi sokak'', ,,Jutro nad Ozrenom'', ,,Rudnička vrela'' itd).

Pesme su joj objavljene u knjizi ,,Galaksija Miljković'', posvećenoj Branku Miljkoviću.
Sarađivala sa CSM-om 2005. godine, radovi su joj objavljeni u knjizi ,,Rcioadina'', koju je priredio Draško Miletić u saradnji sa CSM-om.

2007. objavila prvu zbirku pesama (,,Profili'', KK ,,Branko Miljković'', Knjaževac).

2008. godine osvojila 1.mesto na Festivalu kulture mladih u Knjaževcu i na književnom festivalu u Plužinama (nagrada Spasoje Pajo Blagojević), koji joj je 2009. objavio drugu zbirku poezije ,,Veče pre''.
2008, 2009, 2010. i 2011. je finalista Festivala poezije mladih u Vrbasu, pesme su joj štampane u časopisu ,,Trag''.
2009. je finalista ,,Ratkovićevih večeri poezije'' u Bijelom Polju, a 2010. je osvojila 3. mesto na istoj manifestaciji.
Učesnica Novosarajevskih književnih susreta 2010.
Priče su joj objavljene u časopisu ,,Međaj’’ (pohvala na konkursu za najbolju savremenu pripovetku ,,Milutin Uskoković’’za 2009. godinu), Zborniku najkraćih priča 2009. (,,Alma’’, Beograd) i fanzinu ,,WEST HERZEGOWINA FEST’’-a 2010.

Učestvovala na mnogim književnim večerima ,,Kluba 9'', kao i na književnim večerima u okviru konkursa Reč u prostoru (2010. i 2011, Aprilski susreti, SKC Beograd) i na humanitarnim književnim večerima za ,,Devojku koja voli život’’.
Piše poeziju, haiku i priče.

CRV(ENO)

U kišno julsko jutro

razmišljam

zašto jutarnja kafa

ne traje malo duže

Moja mačka me sumnjičavo gleda

Treba istog trenutka

da se pokrenem

i ustanem

Soba je zagušljiva,

a snovi zanimljiviji

od programa na tv-u

(realnost je najzanimljivija,

ali i najzahtevnija)

Moja mačka ponekad sve provali

A mene više niko

ne može da pročita

PRAZNO

Jedna od onih večeri

kada te svaka pesma

podseća na nekog

dalekog i davnog

Sve izgubljene šanse

ti pune oči i misli

sećanja i iluzije

se skrajaju u celinu

Možda postoje

paralelni svetovi

Možda je u njima

sve ispalo dobro

Tačno znam kako izgleda

ta stvarnost

Ne radim na njoj

Tragam za dužom formom

ZIDOVI

Znaš,

treba sklopiti kockice

i skupiti naš raspon

boja i golih obrisa

Svedeno će biti

mnogo jasnije

(možda jednom

postanemo kuće

i za neke veće

mudrosti)

Trenutno smo konfuzija

koja blista

u određenom trenutku

i čim je definišemo

neutešno se ugasi

IDILA

Misliš da sam

veoma srećna

Imam svoj ne

tako mali akvarijum

pun lepih stvari

Zidovi su providni

i mogu da vidim

daleko

Nema ćudljivih talasa

Čudovišta

Obala

Promena

A moje misli

su more

nemogućnosti

Misliš da treba

da se smejem

A ja gde god

pogledam

vidim srču