Мр  Јованка Божић  (Врело, Уб, Република Србија, 1953)
професор социологије у  Ваљевскoj гимназији и пословне етике на Високој пословној школи струковних студија у Ваљеву.
Аутор књига „Уметност у светлу награде“, „Ваљево које волим“ и  других истраживачких стручних студија.
          Пише поезију, кратке приче и слика. Нагађивана за поезију (две прве и једна друга награда). Објавила књигу хаику поезије „Прозиран облак“ (и двојезично румунско – српско издање) и заједничку „Дуге сенке“. Сарадник великог броја домаћих и страних листова и часописа. Хаику поезија превођена на румунски, енглески, француски, немачки,  јапански, пољски, македонски, а са овим жанром је заступљена  у две домаће антологије и неколико алманаха. 
Пред вама
 Мојим ђацима
Стојим,
пред лицима вашим.
Загледам,
у мајдане ума разуђене.
Осећам,
зарудела вам визија, 
већ зрела.
Присећам се;
и ја сам у вашим годинама
звезде у косу плела,
грлом у јагоде хтела.
Пристајем,
на анахроност својих погледа.
Младост - 
хтењима оснажена,
талогом искуства,
биће у смирену мудрост преображена.
Очекујем,
разумећете ме -
када свака књига буде  - 
животом прочитана.
Застајем,
пред упитаношћу 
напрегнутом. 
Само у радозналости се стасава.
Одгонетам -
најбоља предавања су неисказана.
Схватам,
мисао се сагледава сама,
никада до краја,  увек са сумњама.
Истина долази  из самоспознавања.
Знам,
оваплоћење настојања,
могуће је  у оквиру узорног,
доследног и трајног трагања.
Прижељкујем,
креативну пунину
ваше индивидуалности
која ће имати – 
распон универзалности.
 
АЛАЛ ВЕРА!
ReplyDelete