Мр Јованка Божић (Врело, Уб, Република Србија, 1953)
професор социологије у Ваљевскoj гимназији и пословне етике на Високој пословној школи струковних студија у Ваљеву.
Аутор књига „Уметност у светлу награде“, „Ваљево које волим“ и других истраживачких стручних студија.
Пише поезију, кратке приче и слика. Нагађивана за поезију (две прве и једна друга награда). Објавила књигу хаику поезије „Прозиран облак“ (и двојезично румунско – српско издање) и заједничку „Дуге сенке“. Сарадник великог броја домаћих и страних листова и часописа. Хаику поезија превођена на румунски, енглески, француски, немачки, јапански, пољски, македонски, а са овим жанром је заступљена у две домаће антологије и неколико алманаха.
Пред вама
Мојим ђацима
Стојим,
пред лицима вашим.
Загледам,
у мајдане ума разуђене.
Осећам,
зарудела вам визија,
већ зрела.
Присећам се;
и ја сам у вашим годинама
звезде у косу плела,
грлом у јагоде хтела.
Пристајем,
на анахроност својих погледа.
Младост -
хтењима оснажена,
талогом искуства,
биће у смирену мудрост преображена.
Очекујем,
разумећете ме -
када свака књига буде -
животом прочитана.
Застајем,
пред упитаношћу
напрегнутом.
Само у радозналости се стасава.
Одгонетам -
најбоља предавања су неисказана.
Схватам,
мисао се сагледава сама,
никада до краја, увек са сумњама.
Истина долази из самоспознавања.
Знам,
оваплоћење настојања,
могуће је у оквиру узорног,
доследног и трајног трагања.
Прижељкујем,
креативну пунину
ваше индивидуалности
која ће имати –
распон универзалности.
АЛАЛ ВЕРА!
ReplyDelete