IVANA SARIC

ivana sarić - rođena 1984. u beogradu, studira filozofiju u novom sadu. svako jutro vozi biciklo, odlazi na pijacu, pa sa omiljenim markom secka povrće (ima nešto magično u tom seckanju).. noću vrišti poeziju, sama ili pred nekim. obožava da vrišti.

pogled

ja sam se – zaista – sva ozarila

i trzaj

osećanje prekinutosti

kretanje sa zadrškom

kaleidoskop koji se okreće

tačkasta linija koja je, kada je gledaš izdaleka, puna

kao što dolazi propušteno

završetak nekakvog uzdaha

bezvazdušno prostranstvo i smrt

a kada se okrenem – više me nema

iščezavanje

ja nemam težine

a on

on je anđeo – osećam ga stalno iznad desnog ramena – to nije moja strana

noć je moja, ali noću ne mogu, ne umem. život je izvan sebe

biću razumna obećavam – u poeziji ne – za poeziju mi oprostite

otvorena vrata kroz koja svako moze da udje. moji stihovi. drugi dom mi nije potreban.

u životu neobuzdano divlja

klizim niz ruku

u

lonac pun tajni

lonac pun tajni

psihoseksualna supa

(u malenim zagradama)

i dan je pepeljast – vetrovit - boja sna

udisala sam ga

i posle svega toga kažu da ja izmisljam ljude

mnogi ljudi su prokomentarisali moju sve veću nevidljivost*

od rođenja izbačena iz ljudskog kruga, društva

živim okružena ravnodušnošću

bezumna ljubav prema životu, grčevita, grozničava žudnja za njim

iza mene nema živog zida – postoji stena – sudbina

živim posmatrajuci svoj život – ceo život – život

razluđena lobanjskim međurebarskim raznoglasjem – stihova – osećanja - ozarenja

/dovoljno dobro za početak jednog leepog silovanja/

popričekajte sa ljutnjom – tu reč niko ne voli

sasvim izvan sveta

prisutnost ne podnosim

/skrivalica/

a sebe pamtim od svoje šeste godine

nemam starosti ni lica

ne bojim se da budem smešna

ne bojim se bede

neprijateljstva

klevetanja

nemam prijatelje. ovde ne vole poeziju. ko sam ja? negostoljubiva domacica/ mlada žena u starim haljinama

obožavam nove haljine, naročito žalostive. ma nisam žena! ja nosim sve što drugima ne odgovara licu

ovde se čak i moja frizura – nepostojanje iste – dopada

/obična stvar/

sve što pišem je buncanje – treba spavati

nemma sna. nema jave

opekotina

čeoni sudari – ne volim

nemma sna. nema jave

opekotina

zaleči – obliži ranu

spali ranu

okusi malo meda

ložimo nameštaj – ja pišem – nisam zaposlena

nisam napisala ni jedan stih – svejedno mi je, ovako sam mirnija

i prema knjigama sam postala ravnodušna

i s kakvim prezirom mislim o svojim stihovima

ali šta me se tiču stihovi

šta tu da se voli

pamti

osećaj je užasan

električan

pokažem prstom na lešinare

mumije su sigurne mete

jedno stravično oponašanje egzistencije

mnogi ljudi su prokomentarisali moju sve veću nevidljivost

*pesma nastala kolažiranjem pisama Marine Cvetajeve

ostavi je u ćošku (gde si je i našao)

nema je na mapama iz pećine puževa

možda je otišla da živi među većim životinjama

isprazni činiju sentimentalnosti

daj da pravimo novo srce!

mora da ima sigurnosni pojas veći od ledenog doba

kao beba dinosaurusa

kao prazan restoran

pun parfema i balona

kao prvi poljupci žaba i princeza

od dima na lomači

ne vidi se koliko je stanje kritično

on je veštica

ja njegovo dete

bezdušna vrana crta kljun

gomila perija

gomila scena

i ljubičica za očne jabučice

plastične igračke stavlja u kosu

ništa nije surovije od dece!

on je moja zla senka, crna magija

mi znamo šta sanjate

a deca oplakuju veštice u uspomenama

levo ostaju mrlje nečistoće

mrlje na duši

krvave sveže rane posmrtne borbe

možda sam lagala kada sam rekla da je sve ok!

- gospođice, gospođice, hocete li me poljubiti?

- daj tu ruku tamnu od šećera! čeka nas ležaj u gostima...

šta mislite o bolesti od devet meseci i sanduku od dve stope? al ko broji dužinu oporavka?

samo sklonite sva klešta od mene! znam sve opcije

sada imamo i lutke – one su plastične i otporne na sakrivanje

suza

u svetu zabave

vatrometa!

električni vatromet

šarena svetla

jeste li izlazili sinoć?

pomračenje sunca

ludilozabavabes!

ali ne mogu sad da ti pričam o tome

...zaplet je delo beskućnika

odustajem od ove dece

možda sam lagala kada sam rekla da je sve ok!

ali se provodim

četiri kosicom pa nametneš, provučeš dva puta – pogodi koliko ima prstiju, ili koliko staje da

dobiješ kvadratić

ima ih na stotine

podsećaju na kavez

ali, to je samo na prvi pogled

na drugi peti

to je nešto šupljikavo.