Dragan Stodić je rodjen 21 septembra 1954 godine u Velikoj Bresnici .
Profesionalni novinar od 1980 godine.
Objavljene knjige: Jedanaest ( 11), “Kučkini sinovi”, “Humanisti, posebni ljudi””Carevac”-Bsk-Rsk”, …itd.
U pripremi knjige”ŽIV NA SVOJOJ SAHRANI”, ” Mali ljudi, Orgije na svetom Stefanu” “POKUŠAVAM DA SE PONOVO RODIM-( ”zbirka poezija)”., “MINUT DO SMRTI”…
Piše poeziju, prozu i kratke priče. Piše haiku poeziju. Objavaljivao haiku stihove u elektronskom izdanju časopisa “ Putujuće Haiku društvo” Novi Sad, u zbornicima festivala haiku poezije u Odžacima...
Poeziju objavljivao u štampanim književnim časopisima „ Braničevo” Požarevac, ” Svitak” ,-Užička Požega, ” Mlavski orfej”, Poeta-Beograd, Reč naroda Požarevac,. ”Haiku” Odžaci”, Zbornik”Rudnička vrela”-Gornji Milanovac” , “Poeta Beograd”,…..
Nagradjivan na konkursima poezija” Šumadijske metrafore 1993”-Mladenovac i Festivalu poezije u Kikindi (1993) itd.
Kao autor je zastupljen u više štampanih i elektronskih zbornika: Zbornik poezije književnog kluba „Miroslav Antić“ (Inđija), Zbornik “Ćirilica”- Petrovac na Mlavi. ”Pljuskovi”, ”Amon, ”Šipak”, zbornik” Ćirilica, ogledalo srpske duše”- Veliki Popovac, itd.
Trenutno živi i radi u Budvi
u dvoru ,van dvora, ničemu da me nauči
njače, mjauče,
od stida jaučem
klečim i prenemažem se
svim bojama mažem se
od udvorice i sebi krijem pravo lice
istog smo roda i soja
iste su nam plućne maramice
danas se ništa ne zna
nekad se dobro znalo
ko je udvorica sa dva lica
a kome od potomaka nije ostalo
Udvorištvo, care, udvorištvo će te satrti
rodjeni udvorica klanja se do smrti
i sopstenoj senki
u čijem hladu lepezu udborišta vrti
jedino su mu zubi krti
Crveni fenjer u skupštini
Crveni fenjer u skupštini
nije jedini
ima ga i na prestolu
Gde god crveni fenjer sija
tu je crvena familija
Fenjer sija dok orgija
sveža kopija
Gde nema crvenog fenjera
tu visi posrana bandera
Živi kosturi ulaze u muzej strave
Živi kosturi ulaze u muzej strave
trudnice se porađaju u svemiru
radnički štrajkovi menjaju planetu
mrtvi a pomalo živi, žive u nemiru
Stravične slike jedu monitor
ljubavni pokreti ruku sasvim izčezli
u memli se gušteri jedva kreću
pokojnik i živom i sebi pali sveću
Živi kosturi skupljaju se na gomili
gradovi nestaju kao kule od karata
u kabinetu se opili promili
sa glavnom lepoticom iz državnog apatara
Živi kosturi gore, blizu Sodome i Gomore
iugore i more izgore i more!
Kod nas su ljudi generalno najmanje važni
Kod nas su ljudi generalno najmanje važni
bilo da su mlaki, mali, niski ili snažni
oni koji glumački lažu
imaju počasnu stražu
Kod nas su ljudi generalno ispod svakog nivoa vlasti
bilo da su hulje, lopovi, ispod ili iznad časti
oni koji glume veličine
znaju šta čine i ne čine
Kod nas ljudi generalno izvan zakonskih okvira
u kaljuzi se najbolje muzika svira
oni koji je slušaju sa batinom u ruci
uvek su na muci uvek su na muci
Kod nas u ljudi generalno tuđa briga
tako kaže nova vođina kjjiga
No comments:
Post a Comment