BRATISLAV VELJIC

Bratislav Veljić (1967)

Završio književnost u Beogradu.

Piše od 1984. Nije objavio knjigu.

Ne računa zbirku satiričnih priča koju je sa još dvojicom kolega štampao u Budimpešti 2002.

Radove je moguće videti na www.scribd.com.

Prošle godine se okušao kao slem pesnik na beogradskoj i novosadskoj sceni.

Živi na Fruškoj gori, oženjen, ima tri kćerke.

...

Пчеле трудних очију

у брујним кошницама

о томе радије не говоре.

Понижене мојим ликом,

жутим и умноженим,

излећу у сумануту самоћу ваздуха

и побацују.

...

Клијао сам из змијских лобања,

добар за сваку болест;

смрдео из уста, јастука,

мртвачких софри, сандука,

ивањског цвећа, пелена;

боловао грознице, гушобоље,

срдобоље, лишај, шугу, мртву кост;

мазао сам курчеве бездетних,

видао пантљичаре,

женама чувао дојке од мора ноћница,

смрвљен се полагао у раку

на гробљу гмизаваца.

...

Над храмом двоглавом божанству пријатељства

у којем преостали парови величају стид,

птице се више не опиру гравитацији.

На плодној земљи мојих поседа који су већи

но што то смртници претпостављају,

корњаче чисте рожнате оклопе.

Низ спарна брда замотана прахом

вукови претходе олуји.

Чопор испуцалих мачака гледа на моју кућу

као на уточиште. Утврђујем прозоре и врата.

...

Крљушт се љушти са браве

и остаје у ваздуху.

Открављена риба, рањава и тмаста,

одмигољи у мрак.

Гнезди се на свежњу потопљених кључева.

Са унакажених зидова висе ишчупане уши.

Речи дотичу тишину по угловима

и враћају ми се дигнутих обрва.