Нешто мало, битније од Сунца
***
Причу о девојци свираш у води
која те машта.
Слушаш било месечевог сата
и пишеш ''Ерос'' по таласима.
Немој да заспиш
док не исплетеш кишу
око Месеца.
***
Мамиш ме летом,
немуштом песмом о маскенбалу шуме
где не чујем себе,
где имам нас.
Клавир је, ноћас,
бујност која дописује дугу,
а мене
само једна нота остварује:
'' Покажи ми како љубиш.''
***
Желиш очи
које шапућу лишћем,
а не знаш да си корен
звезде пролећа.
Луташ собом
и изгараш крила
мислећи: лет је нестанак
Снови су нож...
Док плешеш по плавом
луна од мора цвета у освит.
***
Пролећна passionata
у озимој соби,
уздах коже
нестваран као сутон-
по лествици жеље
плуташ босонога.
''Ја сам коцкица од воде'',
тако ти дрхтиш док сањаш.
***
Кад кажем ''Музика''
мислим на море
у твом срцу,
на косу која је танго,
на усне
осунчане месечином
док плесом воденог сна
осликаваш сазвежђа.
Кад желиш Месец
сањаш песму,
кад волиш ветар
љубиш ватру.
No comments:
Post a Comment