VALENTINA MILACIC

Валентина Милачић(1966) рођена Војводини, дјетињство провела у Босни и Херцеговини гдје и сада живим, у Трну, малом мјесту између Лакташа и Бањалуке.
Радим као дипломирани васпитач предшколске дјеце у вртићу.
Објавила сам три књиге поезије, а последњу ове године, у Бранковом колу и са насловом "Близнакиња грома."

ЕВО ПОМИСЛИ

Господе,

Ево помилси

Шароликих.

У тој пометњи

Не могу да пишем.

У прелому мисли

Не прилазим себи

У најискренијој причи

Дланови ми сметају.

Нада је у жељи прстију

Да се свију у цвијет.

У ЉУБАВИ

СВЕ ТЈЕСНИЈЕ РИЈЕЧИ

Суза се умири

Прокњижена крвљу

У патетичној мрежи

Излазу неуслишена.

Чворови су срасли

Чвршћи од ријечи

Које би их слудиле

Изгребале мрежу.

И "украсиле" осмијех

Наслућен у дибини.

ОПИСИ

Рече некоћ` да сам опсенарка?!

И ја, убрзо

Напустих Твоје вријеме

Заобиђох и излагах се Себи

Да сам Те сањивог брала

Никад имала!

Рече некоћ, да сам лане...

И ја, полако

Уздисах крај зденца

Закорачих и излагах се Себи

Да сам се шуме наносила

Никад имала!

Рече некоћ` да сам поетеса...

И ја, шумно

Уздахнух и излагах се Себи

Да сам стихове нивила

Никад имала!

Ко сам, овако свестрана?!

И што ме не боли уво

Да сам Те икад имала!