NATASA STANIC

Nataša Stanić rođena 14.9.1971. u Trebinju

OPOMENA STVARNOM SVETU

Svete, što stojiš na rubu provalije,

Stavi prst na čelo dok još postojiš! –

Ili će biti kao da te bilo nije...

Poslednje minute brojiš!

Ne zna se broj, koliko je vekova

Zemaljska kugla ljudske krvi žedna...

Ili sudbina ili zla narav čovekova,

Koja je (ne)istina nesreće vredna?!

Ljudi su jedina bića razumna!

O, kakva laž! Kakva obmana!...

Čovek je krvoločna zver bezumna,

Što kolje sebe do sudnjeg dana!

Gospode, smiluj nam se!

Duša mi nad provalijom drhti...

O, kakav očaj brojati je čase,

Što bacaju u ambise smrti!

UMETNOST

Umetnost...Krik-to je!

Drhtaj trena u rađanju vekova;

Dodir čovekov i Ruke Božije,

Sloboda sanjana snagom okova!

Muzika reči budi strast

Tamna strana u smrt vuče...

Pomama je bezumna što rađa vlast

I danas isto kao i juče

Glava što vidi giljotinu

I kad je u krilu voljenog,

Sluti li i zna istinu

Ili samo izmišlja razlog-

Da od sreće tugu isprede

Nitima zloslutnog trajanja.

Kada se na kraju račun svede

Ostaje li nešto osim kajanja?

LORKA I JA

Volim te večno zeleno. Neće proći!

Kao rane moje teške i duboke...

Miriše ruzmarin u zelenoj noći,

Slaveći u srcu stihove Lorke

Zeleni mesec izgara na dlanu

Budeći krik usnulih jada

Zeleno se raduje novom danu

Zelenim poljima gde nevini strada...