IVANA IVANOVIC

Ivana Ivanović, rođena u Požarevcu 1986. godine.
Završila Ekonomski fakultet u Beogradu. Pesme piše od osnovne škole.
Trenutno živi u Požarevcu u potrazi za lepšim sutra.

NEMOJ DOĆI

Ne pretrčavaj za mene reke i planine,

ne umaraj korake mojim putevima vijugavim,

ne ostavljaj tragove u brazdama umornim od gaženja,

nemoj doći.

Ne poželi da u čežnji pijane misli lutaju ka mojim očima,

ne daj rukama da krenu,

nemoj da zaboli,

jer ljubav je opasna kad nema ko da se voli.

Ostavi nadu pred vratima

i za mene dušu zatvori,

okreni glavu, zadrži dah i znaj -

niko te kao ja ne voli.

Ali ne, nikad mi ne dolazi,

nema u meni meda i svile,

nema sunca i boja,

svaka je tuga ovog sveta za tebe samo moja.

Previše su tvoje oči sjajne,

previše me tvoje misli ljube,

premalo su moje nade žive,

neće preživeti kada te izgube.

Zato nikad me ne traži,

ne dozvoli da poklonim ti sebe,

ja još samo mali deo imam,

duša mi je odavno kod tebe.

OSVRT

Dovoljno je stati na tren,

dovoljno da korak zalediš

zamrzneš trunke pod stopama,

vazduh zatalasani umiriš.

Sasvim je dovoljno pogled da krene,

ruke u vazduhu da skrasiš ispružene,

da senku obrneš,

da na tren utrneš.

Kad dotakneš tišinu,

osetićeš nemir koji mi nosi,

svaka kap u tvom oku,

iskra svetla u kosi.

Zvuk što tvoja ruka vazduh para,

osmeh kad pod oblak proviri,

stvori zvezdu na mom dlanu

da ove strepnje drhtave smiri.

Nosi me vetar, smerove menja,

osećam kako je i život malo,

a kada mi nestaneš iz priviđenja,

taj san je sve što je preostalo.