GORDANA MILOSEVIC

Гордана Милошевић рођена је 1. јануара 1977. године у Власеници.

Објавила је књигу поезије Загрљени прсти 2008. године.

Мајка је двије кћерке. Живи и ради у Власеници.

ВИНО ЗА НАС

Наточи вино из руке нежне,

Нек’ прелије чашу кап са длана.

Наздрави жени тужнога лица,

Из чијег погледа навиру сећања.

И оним прстом што редуше бере

Пређи по гнезду, што још нас чека

Као две скитнице, из раја прогнане –

Да му се врате једном издалека.

Радости моја, обојена тугом,

Хладан је додир чаше на лицу.

Вино се ноћас без нас негде точи –

И прелива чашу у моме срцу.

РАСУТЕ КАПИ ЉУБАВИ

Да могу бити ветар

И једра душе раширити,

Водити те морем љубави –

Какву осећам за тебе,

Себе у теби родити...

Да могу бити вода

И таласе среће подићи,

Све обале тишина прекрити –

Да радујеш се чистој љубави,

Уроњеној у твоје вене...

Да могу све слутње сакрити,

Пресвући у одело жеља –

Да их обучеш када ми кренеш...

И под свиленом кошуљом страсти

Расуте капи љубави испити.

ЗАБОРАВ

Овог предвечерја песма се чује,

У мени туга, одавно зрела...

Време заборава између нас ту је.

На врата куцају немири тела.

Жеље и мисли расуте као лишће –

Ничије руке да их сакупи.

Јесен живота косу ми бишће,

Једино године чекају на клупи.

Под огртачем сетне тишине

Сећање узима последњи дах.

Прошлост је ту – никако да мине,

А иза свега остаће прах.

Ноћ се полако прелива у зору.

Хоће ли срце у грудима стати?

Још једна година без нас у жубору...

И са њом одавно утихнули сати.

СКРИВЕНО У ПОГЛЕДУ

Згрчена рука на немим уснама.

Никоме више нећу је дати.

У њој је остао сваки део тебе –

У мени сви наши украдени сати.

Не могу време да згужвам и бацим –

Као свеску стару, што је потрошена –

И оставим трен, у ком` ти сену пратим,

У ноћи за два странца безимена.

Не могу невидљиви облак да будем

За топле дланове и кораке твоје –

Да ми даљина вечност не буде

Кад те желим скрити на груди своје.

Заривам зубе у прсте што желе,

Док суза бежи као издајица.

Хтела бих више времена с тобом –

Да чежњом исткам жеље мога срца.

Сакриј у погледу шта сам теби била,

Осмехом прећути све што срце зна –

Ал’ изгуби руке у мојој коси

Кад опет останемо само ти и ја.

РАСКОПЧАЈ ЉУБАВ

Раскопчај љубав једним погледом,

И њено рухо од нас однеси –

Крилата надо, загрљају ветра,

Ти која ниси... и која јеси.

На постељи таласи додира,

Извор смо нежности какву срце жели.

Док месец тка пољупце у ноћи –

Тренутак вечности са мном подели.