ZORA LJUBENOVIC

Zora Ljubenović je rođena u Beogradu 1960. godine.

Završila je Učiteljski fakultet i dugo godina radila kao učiteljica, a poslednjih 5 godina radi u istoj školi kao školski bibliotekar.

Piše pesme, priče, romane, haiku poeziju. Pesme su joj objavljivane po raznim književnim časopisima, a do sad joj je objavljen i roman ,,I vatra se ugasi''.

1.

Ništa nije slučajno

sve ima svoj tok

i svoj sled

i vodi nas

kroz život ceo.

I što nas ima

i kad nas ne bude

neko je tako hteo.

*******************

2.

Spavaj ti,

meni je još rano.

Još nisam

otpratila Mesec

na celom njegovom putu,

ni izbrojala

sve žmirkave zvezde.

Spavaj ti,

svi su pospali odavno,

spavaj ti,

meni je još rano.

******************

3.

Bi li mogao

Sa mnom da se budiš

svakoga jutra

u isti sat,

pa da do podne

natenane

ispijamo jutarnje kafe

i trošimo život

kao da nam nije ni dat?

*****************

4.

Odnesi me na more,

stavi me

u orahovu ljusku

i gurni me

prema pučini.

Gledaj

dugo za mnom,

dok ti se od mene

samo tačka

ne učini.

*****************

5.

Svi ste se vi,

mili moji,

negde zatekli,

pustili koren,

državnost stekli.

Svi ste vi,

mili moji,

otvorenih očiju

prostorom hodali,

svojim željama

iskustvo dodali,

dugogodišnje nade

za sigurnost prodali.

Svi ćete vi,

mili moji,

u smiraj svog dana

mirno ispustiti

iluzije sa dlana.

Samo ja,

mili moji,

nesmirena,

još lebdim

i čekam i tražim,

bežim od sigurnosti

da me ne uguši

čuvajući iluzije

zakopane u duši.

I kako naći zemlju,

i da obiđem svet ceo

i odgovarajući grad

koji bi me takvu hteo?