ALEKSANDRA KUKOLJAC

ALEKSANDRA KUKOLJAC. Rodjena 20.2.1974, psiholog, živi i radi u Banjoj Luci.
Poeziju piše veći dio života, pjesme je pisala, brisala, pamtila, zaboravljala, palila, kidala, gubila, čuvala, sve samo ne objavljivala.
I pored toga smatra se pjesnikinjom, jer misli i osjeća poeziju, čak i kada pere wc šolju.
U stvari, pogotovo tada. Vjeruje da je stvaralački čin jedina istinska revolucija.
Vjeruje da je stvaralački čin uvijek kolektivan.

Ja pišem poeziju...

Ja pišem poeziju kad neću da budem gad

Ja pišem poeziju i pišem je sad

Ja pišem poeziju, to možeš i ti

Ja pišem poeziju, to možemo svi

Ja pišem poeziju da bih postala normalna

Ja pišem poeziju da bih ostala normalna

Ja pišem poeziju da liznem slobodu

Ja pišem poeziju kao što trebam vodu

Ja pišem poeziju i ne volim rime

Ja pišem poeziju i igram se time

Ja pišem poeziju to su samo boje

Ja pišem poeziju to je nesto moje

Ja pišem poeziju da stvarnost bude bolja

Ja pišem poeziju i to je moja volja

Ja pišem poeziju jer mogu da biram

Ja pišem poeziju da ljude diram

Ja pišem poeziju kad neću da budem gad

Ja pišem poeziju i pišem je sad

Ja pišem poeziju, to možeš i ti

Ja pišem poeziju, to možemo svi

Ja pišem poeziju i poklanjam je vama

Ja pišem poeziju....sad nastavi sam

...............................dopiši sama.....

..........................................................

KBO u DFK

Ja imam prijatelja koji sanja windows vizualizacije

(majke mi, jeste li ikada čuli za nešto slično!)

S njim volim da se družim jer se odmaramo

I sve je lako kad smo zajedno

Svijet je ok

Planiramo sebi punk veče

I odlazimo na KBO u DFK

Mi smo oni koji stoje u ćošku

I gledaju klince koji se bacaju ispred stejdža

Odzdravljamo na pozdrave

Komentarišemo s visoka

A u stvari, baš nam je lijepo

Na šanku neki papiri

Neko je ostavio Baba Vangin spojler do 2030

Stvarno, bez veze je znati šta te čeka

Razgovaramo o osjećanjima koja su ponekad kao razbijeni mozaik

Niko to više sastaviti neće

I to nam je smiješno

KBO nam previše priča

Ispad je bio bolji

Kažu ko si ti da kažes da je dosta, ovo je moj koncert

Ovo je moj koncert

I stvarno, baš nam je lijepo

Dolazim kući, tiho da ne probudim anđele

Skidam sa sebe mirise piva i dima

Onda sjednem malo sama sa sobom

I smješam se iskosa

Lukavo

Da

Još uvijek sam živa

Slovo o istini

Uvijek mi je bila glupa

Ta potraga za istinom

Zato jer je istina trebala biti istinita

A u stvari je istinita uvijek bila samo potraga

Istina je, čini mi se

Kao svitac

Tačno tamo gdje zasvijetli

Možeš biti siguran

Da on više nije.

Mrdni

Ono smo što postajemo

A ne ono što smo bili

Nista ne stoji

I sve se mijenja

Osim nekih ljudi koji

To ne žele

Vazduh oko njih je ustajao

I tu ne može da se diše

Pokreni se i pronađi sebi

Svježeg vazduha