TAMARA HRIN

Tamara Hrin (16.03.1987., Ruski Krstur). Diplomirani hemičar-master.
Studije završene u Novom Sadu na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Piše poeziju i prozu na rusinskom i srpskom jeziku. Jedan od autora knjige poezije na rusinskom jeziku “9 riba” (2006).
Dobitnik II nagrade za poeziju na međunarodnom festivalu poezije “Mihajlo Kovač” i plakete “Momčilo Nastasijević"

ŠEKSPIR NA DLANU PLAVIH LEPTIROVA

Jašući malog, plišanog konjića

mazala je crvenim, neukusnim karminom

nešto puno pustije od samotnih usana.

Koristeći bambusov prut i žaoku

umesto nežnih prstiju,

sačinila je bledunjavu skicu

nabreklog čoveka.

Odsečene valovite kose

koja grabi mrvice prašine

na uzglavlju gorčine i teskobe,

dade jalovi obruč

u prozračne ruke isprazne maćehe

močvarno-zelenih zenica.

Sitnica?

Ko teži niže taj najčešće zbilja

pada na dno usled lenjosti i straha,

poručuje Šekspir

u noći uočenog roja plavokrilih leptirova

i iznemoglih pčela

dok se izvrću na zelenom pojasu

očuvanog kvadrata pejzaža.

Koja “blamaža”!

Pčele skapavahu,

a leptirovi istoriju grade

na sasvim nejasnom temelju

čilog razdoblja u krilu

suve stepe

prilikom zgušnjavanja

žara i ukočene tuge.

Otkine se komadić slagalice

sa glatke površine okruglog, viteškog stola,

na poleđini sitno umeđeno-

ne opterećujmo sećanje naše

prohujalom tugom.

Proviri crveni leptir

iza latice kestenovog cveta

i zajaše naglo onog istog konjića.

Razgara vatru na leđima

i vikne plavokrilom nerođenom bratu-

kloni se vatre da se ne opečeš,

nikad ne poznaješ drugu oštricu

neprijateljske garde

u ispraznom ratu

jave i noćnog povetarca

u tkivu i uskovitlanim mislima.

PESAK I DUŠA

Jutrom zamišljam sitne talase

na prašnjavim stopalima

i beg uznemirene vode.

Mrmori i nestaje u vijugama večnosti.

Dodiruje povijene grane mistične vrbe

i korenje koje ne završava

u crnim grudvama nestanka.

Poneka kap drvene suze

sačini smešu sa Dunavskim čajem

i iskobelja priču sa pomalo tužnim krajem.

Priča sa pomalo tužnim krajem

lebdi u koritu zamršenog vazduha.

Svaki red uklesan u ogromna krila

albatrosa koji stidljivo plovi

granicom tišine, unutarnjeg bola,

gramzivost čuči u sudbinskom krugu-

volšebna lekcija,

a takva je i škola.

Takva je škola,

odora zakopčana do grla

crni se u senci samoobmane.

Čovek je kalup sačinjen od peska i duše,

a takve kombinacije

va} na vihoru se ruše.

Ponekad reč utemelji kalup,

sagradi bedem jači od bure.

I takvi koraci su nagli,

nepredvidivo ka ruinama žure.

Vražja žurba tvoja

grlati stvore pokvašene retke kose!

I nije mi bilo teško

da vežem pelene na tvoje obraze

natopljene simbiozom tuge i samoće.

Ni da palim tamjan umesto cigarete,

pijem kafu hladnu zbog čekanja i poneke upale izgnane kapi.

Ustaj, pokreni, ponovo razljućeno reci

i psovke i bajke i snove.

Nije kasno, gle, otide Lucifer da veže čvor

na kanap svica koji žmirka u pokošenoj travi.

Pesak nadjača u sukobu dušu,

a bambusov šiljak ipak ostade na tvome vratu.

BUĐENJE I MIT

Stadoh ispred ogromnog ogledala jutra tmurnog.

Ugledah odraz crn i oronuo,

drhtave šake i bezbroj pokušaja ucrtanih u čelu.

Videh sopstvenu ćelavost u gustoj krošnji kose,

stradanje i gubitak Samsonove moći.

U odsjaju kameni stub, tri belutka i suzu prve rose.

Crni odraz papirne lutke viče, vrišti, kune-

bela stvarnost ljudska šuti, pati, boli.

Odraz skače, grebe, udara rukama po telu-

stvarnost spušta glavu do promrzle zemlje,

oblači svoj pokor u spavaćicu belu.

Odraz dohvati sumpornu šibicu u crne šake,

traži od stvarnosti mrvicu vatre i Neronov cilj,

da bi spalio grbavo jutro,

sačinio pepeo i dim.

Stvarnost se uplaši bitke kod borove šume,

da snažno drži Arturov mač i strelu,

zaista ne ume…

Crni odraz trezni misli u okovu stakla,

povlači sile Sizifovog kamena iz dubine mita.

Stvarnost jeca u melodiji prelepe muze,

a prašnjava kolena po oštrim komadima puze.

Stvarnost je uništila jačinu odraza,

pokidala konce spasenja, umrtvila istinskog volju,

birala pokolj duše.

Sada krvavim noktima grebe belinu lica,

čini duboku ranu koja boli jače od priznanja slabića.