JOVAN DZABIC

Јован Џабић Jabelix, рођен у Инђији 22.11.1980. године.
Основну и средњу школу завршио у родном граду.
Стекао диплому Oдсека за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.

Пише да би живео. Живи да би читао. Не занемарује поезију, есеје, књижевне приказе и кратке прозне форме. Драмски живи.

У образовање ушао на велика врата као један од покретача и главни уредник групе сајтова едукативног типа окупљених око Портала основних и средњих школа Србије www.skolarac.net.

Из родног града изашао на мала врата.
Ради у Београду.

Kad Padne Noć …

Kad Padne Noć,

shvatiš koliko je bitan Dan

i noć

i novi dan…

To možda i nije bio san...

Rasuta krošnja sećanja...

Tiha tugovanka,

neki plastični prah,

pre je bio...

U vetar se uvio jecaj

jecaj

koraka trokorka...

Sve boli više nego san,

dan, neproživljen, a ipak dan,

mio, u krvi natopljen, čio!

Tiho je šapatom rečeno sve,

romorom kiše

koja akvarelom budi

naftnu mrlju na licu božanstva...

Svijaju drveta kosti svele

proleća pevaju jesenjim notama...

Noći Moje Bele...

Sve boli više nego san,

Dan, neproživljen, a ipak dan...

A Noć kad padne,

shvatiš koliko je bitan Dan

i noć

i novi dan…

Letandur / Let Na Dur

U najdubljoj noći vlastitog pogleda,

I svetlost maštom sanja!

Naš hod je nečujan, skoro nestvaran većini.

Lebdimo ka svetlim akvarelima,

Visokim tonovima,

Jarkim rečima krvi...

T o je naš Put!

Bezličju dah čuvstva dati

Ohrabriti ga da se raduje,

Smeje, plače

I pati

I pati

I pati...

Tica u gnezdu

Srdita

Uvir je vascelog svemira.

Zvezda je tek bačen

Kamen sećanja

U Reci zaborava.

Usnulo zvono

Smehom artista

Sanja

Pesmom karbon platna

Čeka udar

Nevidljive ruke

Tek procvalog plača...

I sve,

Sve što je susretu slično

Maskom se kosmosa čudi.

Zveri,

Neki bi rekli ljudi,

Krljušti krika rastežu

Na ovu

I onu stranu.

A svaka struja može biti opasna!

Sluzava riba tišine i rečna

Stvorenja tamnih misli

Svuda su prisutna

Oko Trojanskog konja, bubašvaba

I

Mene.

Ko voli crvenu boju

Plavetne vatre?

Poslednji hodnik pozorišta

Kraljevstvo je NAŠIH pogleda!

Letandur ili Let Na Dur je ostatak poeme, zauvek izgubljene u požaru. Nastala je leta 2009. godine u okviru projekta Art fest ’’Letandur’’. Svoj život živi na zgarištu jedne pozorišne scene, pod teškim plaštom jave i sna.