SLADJANA SIMRAK

Slađana Šimrak, rođena 1990. godine, živi u Staroj Pazovi i studira matematiku u Beogradu.

Prvi put objavila pesme 2008. godine, kao finalistkinja Limskih večeri poezije u Priboju.
Kasnije još nekoliko puta, u zbornicima Rukopisi (Pančevo), Garavi Sokak (Inđija), časopisima „The Split Mind“ (Split), „TIT“ (Beograd), elektronskom časopisu „Libartes“, i dva puta ušla među finaliste festivala „Art Attack“ u Zagrebu.

Sa drugarima uređuje zbornik „džBujanje“ koji okuplja mlade staropazovačke autore.

Njena prva zbirka poezije objavljena je 2010. godine kao nagrada na konkursu „Desanka Maksimović“ koji raspisuju Valjevska gimnazija i Srpska književna zadruga.
Naziv „U desetom selu“ zbirka je dobila zahvaljujući pesmi Grigora Viteza - „Kako živi Antuntun“.

Puštamo se

Još uvek sanjaš o drugom kraju sveta

izričit i umoran

Misliš da nas bolje od ovog ima u sebi

Ne pojmiš koliko su opruge široke

kad si car koji umesto psa

šeta – usisivač

Raspredaš o bliskosti kad ukapiraš

volšebnost mojih pisanih reči

ali ne pamtiš kad sam tonula u grad

uz déjà vu drugih dimenzija i pogleda

i ne pojmiš ko sam kad ćutim

e zato na popisu naše imovine

ne postoji

sito za zajedničke misli

i mogu satima da ti ne pružim ništa

a da ne shvatiš zašto

i mogu polako da prestajem da te sanjam, lave

tebe i stepenice u sumrak

Ne prihvatam tvoje virtuelno lice

pravo mi se dopada više

pa idem

iako u planinskim vozovima nema sedišta

za moje unutarnje prevrate

a poraziće me i neosvojive kočnice čamaca

i izbaciti na adu

da se dovikujem sama sa sobom

kao reka

da pravim buku

razbacujem diskove i hranu

i knjige kurve

da prostiš

ali nemoj da propustiš

priliku da tad budeš negde drugde

Da ti oprostim ćutanje

suviše sam mlada

ali želim, posle rata da te nađem

i pitam kako se živi

kad se samuje

jedro drži

i ljubav sprži

kad ti se priviđaju noge

koje nemaš

Je li, da te pitam

Vrtim se oko zakona

ne povezujem govore i radnje

za kasnije iskorišćavanje

Oprosti mi

Volim da skitam

i jedem svoj bol

na uzlaznicama koje samo ja ne prepoznajem

da te pustim da misliš kako mi fali puno

i time te gubim

Volim da

zadržavam dah dok držim pismo

kao u vremena

Kad su ih donosili kočijama

Ponekad čujem poštara, ponekad ne

pa ono tako leži i smrzava se

i po nekoliko dana

Pa, je li, da te pitam

da li je greh ako najpre

razbijem nekoliko kristalnih čaša

pa poslednju iskapim

i poberem simpatije?

Razbojnički pohod u četiri čina

HALA

Štiklama sam izbušila strunjače

Stala na gredu

bez majice i veša

premazala ripstol karminom

natrljala ruke magnezijumom

pa se popela na razboj

i odvrnula šrafove

BIBLIOTEKA

Naoružala sam se da spalim preporuke

i razbacane časopise

Murakamija uz neke Vesne

jogu uz nekog Kiša

Ali okružne novine su me prve prepoznale

morala sam da ih smaknem

Potom su zbog mirisa izvirile

Fermaova poslednja teorema

i Matematički gen

stale su u red

shvatajući indukciju

učeći me

da ne postoji savršeni zločin

SUPERMARKET

Iscepala sam kese, zgnječila flaše

pustila ono što gladni nemaju da trune

popila nešto užasno gazirano

zgranuta prodavačica

mi je prišla

i dodala metlu

PARK

Drveće je bilo preveliko

za moje ruke

zemlja je bila žilava

za moje cipele

uprljala sam sve što sam dotakla

ali delotvorno rešenje

protiv njih nisam našla

Lekcija de facto

jutrima

Đole je imao običaj da iz radija iznova broji

206 koraka

nervirao me je jer sam uvek volela cele, dovršene

i zaokružene brojeve

polovila sam zato dužinu svojih koraka

u svojoj Dositejevoj

da bi bar meni ispalo kako treba

prešla sam potom na druge brojke

statistički prihvatljive

ali u svetu hepeninga, Indijanaca, Japanaca i ekologije

potpuno zanemarljive

prosek godina na svakom polukoraku

vadili su zakrpljeni starci

a prosek snage vadile su

nagruvane bejzbol palice

koje nikad nisu dotakle ostale bejzbol rekvizite

dakle, dobila sam

potpuno sumanut decimalni zapis

koji sam odmah spalila

zajedno sa svojim CV-om

i pojela se od muke

u proseku ovderođenih i ovdeumrlih

niko nije živeo

ulica je propadala prirodno

mladi su propadali zbog ulice

priroda je propadala zbog mladih

starci na krparama su odvrtali kasetaš

i pratili ovu paralelu s lancem ishrane

koju i nisu baš najbolje razumevali

gledajući sveštenika kako kupuje

„PC press“ trošeći svoje pošteno zarađene

svešteničke pare

na sajber zapovesti

i odlazi u crkvu da promoviše nesebičnost

ustala sam sa klupe držeći svoju računaljku

zapisala metriku svoje pesme

i naručila u pekari pet sendviča

dužine 1.0*A4

za ekipicu iz haustora

toliko sam imala para

kod sebe