NENAD PETROVIC

Nenad Petrovic, rodjen 17.12.1983. Odrastao u Mladenovcu sad zivim u Beogradu.
Zavrsio Visu Tehnicku skolu za Industrijski menadzment, nezaposlen.

Druskan

Duboka je noc

Siguran sam da je bar par

Sati proslo od ponoci.

Na poljani sam iza kuce.

Prethodno sam uzeo asov

Iz podruma.

Kisa koja je sipila do

Malopre, sad lije,

Lije kao da odozgo

Prosipaju ceo poveci

Bazen na mene;

Mrtav, ne znam koliko

Vec dugo.blato svuda

Unaokolo.

Desna ruka mi je na

Boku, dok levom drzim

Asov.

Saginjem se I potapsem

Starog druskana tri puta

Po glavi. Uzdisem duboko

Spremaju ci se za tezak

Rad. Seva. Uzimam asov,

Iskezim se I sa velikim

Zamahom tresnem ga o zemlju.

Hteo sam da cujem tup

Udarac, ali je zagrmelo.

Rugam se smrti placuci.

Vetar nanosi kisu

Na moje lice koja se mesa

Sa suzama. Zmurim I glavu

Dizem ka nebu. Kriknuo sam

Tako jako da vise ni jednom

Nije zagrmelo. Sad sam ja

Grmeo.

Poceo sam da kopam rupu

Kao lud, brzo, duboko…

Sav sam mokar, zemlja natopljena

Vodom, ali ne otezava

Kopanje. Pogledam starog

Druskana. Skdiam mokru

Majicu sa sebe I pokrijem

Ga da se ne prehladi.

“jos samo malo “-kazem mu.

Vetar me dobro siba,

Ali ja ne posustajem

Rupa je iskopana.

Gledam oko sebe;

Nigde nikog, poljance prazno

Samo moj druskan I ja.

Podizem ga , potapsem po

Glavi: “cao”. Bacim ga u

Raku . zatrpavam . kisa

U momentu prestaje,

Vetar vise ne brise

A ja zavrsih zatrpavanje.

Skocio sam par puta na

Gomilu zemlje iznad psa

Da poravnam. Poslednji

Doskok nije bio na noge,

Vec na dupe. Zabolelo me je.

Noc je.

Tisina.

Blato.

Sam sam.

Sedeci na zatrpanom psu

Polako se zagledam u daljinu,

Pa u nebo: nista ovo nema

Smisla. Krecem u kucu I

Secam se druskanovog krika

Od pre oko sat vremena

Kad je bio zv I setao

Ulicom, kad su ga kola

Udarila.

Ginsberg

Otvorio sam oci. Gledao naokolo.

Lezao sam u svom krevetu, koji mi je mali.

Noge mi udaraju u ivicu, na jednoj strani, dok

Na drugoj strani udara glava u drugu ivicu.

Zahvalio sam se u sebi krevetu sto me je trpeo 12 sati

Dok sam spavao. On mi se poklonio I rekao: “I drugi put.”

U sobi je tv od pre 15 godina. Trebalo bi da ga ukljucim

Po starom, dobrom, zahvalnom obicaju, da bi me razbudio.

Ali ne…

Ustajem…

Na noge I iz iznosene kineske pidzame ulazim u trenerku…

Donji, zatim gornji deo, I odlazim na umivanje.

Nema vode…pokusavam da je pustim ponovo,

Ovaj put hladnu-nema ni hladne.

To sam tako mirno primio k sebi I svom srcu-da sam

Samog sebe iznenadio.

U kupatilu se gledam u ogledalo-‘lep sam’ pomislio sam

Kad sam ovako otekao od spavanja-to jos samo moja majka

Misli.

Imam jedan disk koji slusam cesto. Na njemu su vivaldijeva

Godisnja doba-I trenutno mi je u glavi peta numera-neki deo zime.

Odzvanja mi u glavi od sinocnjeg slusanja.

Potrebu ni za kakvom nuzdom nisam imao-pa sam izasao iz wc-a

Vrata sam ostavio otvorena. Sjajno su buljila za mnom, a ja se

Kako sam rasejan, setih pocetka ove godine I januara kad sam i-

Mao devojku M.M. I kad smo se rastali na Zarkovu. Cekali smo

Bus na istoj stanici, posle setnje…ona za banovo brdo, neki broj, ja za

Vidikovac drugi broj…I secam se kad smo se rastali kako sam bio tuzan,

Jer sam slutio kraj, kraj veze, kako gubim nju, a ja tesko podnosim gubitak,

Ali nije moglo drugacije, izgleda, jer onaj gore- nesto mi smera-lose…

Sedoh za kompjuter I stisnuh dugme na monitoru I kucistu da se

Upali. To traje dugo jer je napajanje neko mizerno, kao sto je I moja

Sreca, kako kaze moj brat.

Dok se kompjuter palio I podizao sistem, jedan golub slete na ogradu moje terase.

Gledao sam ga I setio se ginsberga-ne znam kako I sto ali ginsberga, ginsberga se setih.

Sad sam vec proveravao postu, na netu, dok su selindzer I dzek London cekali da

Budu zavrseni sa citanjem na istom stolu , na kom je I kompjuter.

Pomirisao sam simora-uvod, I pustio Vivaldija-zimu…

Odušak

Jedan ceo dan pripreme,

Bio je petak.

Isao sam u skolu

Zvali su me posle skole na neki sport,

Ali ne…

Ja sam se spremao.

Za vece

Za punoletstvo druga

Za pijanku.

Pred polazak nisam jeo

Ustvari,

Rekao bih da nisam jeo od jutra

Kisa je pljustala

Mrak je bio

Vreme za polazak se priblizilo

I ja krenuh sa drustvancem na slavlje

Nisam imao kisobran,

Pa sam bio skroz mokar kad sam usao

U lokal gde je ortak slavio

Bili smo medju prvima.

S vrata sam potrazio sank I

Za sankom pice-votku

Bez limuna, bez vode,

Bez icega

Najbolje bi bilo da je imao cist alkohol.

Sto jace to bolje.

Samo sam hteo da budem pijan,

I to brzo

Prva, druga , treca votka

Tako do dvanaest,

Za dvanaest minuta

Na prazan stomak I praznu dusu

Nisam mogao da podnesem sebe treznog

To osecanje koje me je gonilo

Hteo sam da ne znam za sebe

I posle dvanaeste sam zabrljavio

Uveliko

Neki ljudi okolo…

Neki ljudi okolo su se smejali

Neki gledali s podozrenjem,

Neki sazaljevali

Neki uperivali prst u mene

Neki ovo

Neki ono

…

posto vise nisam znao za sebe,

ovde je kraj

Pravoslavni navijači

Pre podne je,

U gradskom busu su.

Bus prolazi pored crkve

Oni se krste

I par reci promrmljaju sebi u bradu:

“boze pomozi!”

nastavljaju pricu

koliko prvi prica

toliko drugi cuti

a prvi sve vreme prica:

monolog,

a drugi sve vreme slusa:

dijalog

“brate , jebacemo im kevu”

“vidim li I jednog grobara veceras

ostace polomljenog nosa”

“tebra, Janko je uvaljao pet auta,

svih pet kupaca su ostali zajebani”

“tebra nek’ ide na njegovu cast”

“gde su mu dostojanstvo I moral”

I uvece pred polazak na derbi

Skuplja tri prsta

Iu pravoslavno-vernickom maniru

Dodiruje glavu stomak I ramena,

Prstima.

Ne zna Oce nas pa govori:

“boze pomozi”

“a sad palim na tekmu!”

pred tekmu se uradio:

pijan je

onaj sto ga je slusao u busu pre podne,

je sa njim,

takodje uradjen:

pijan I navaren.

Tu je I treci lik

Koji je pre podne, takodje,

Prolazio pored crkve, krstio se

A zatim se vratio u nju,

Zapalio par sveca I rekao:

“boze pomozi”

pokusavao je da cita bibliju

da se kultivise,

ali: ne ide mu , smara ga.

On ima noz u pripravnosti

I spreman je da ga upotrebi,

Ubedjen sam bez najmanjeg oklevanja

Na utakmici lome stolice

Ledjima okrenuti terenu skacu

I pevaju

“boze pomozi”

vicu, psuju, prete

sve u svemu sjajna zabava

utakmica je zavrsena,

krecu kuci:

“brate poraz”

“kako su nas nasi izdali”

“ja to nikad ne bih uradio svojima!”

“kakvo je to ponasanje”

stizu kuci

I prvi se krsti pred spavanje

Gledajuci u ikonu Svetog Save

Da bi mu on ukazao put I

Priblizio ga bogu

Prosao je jos jedan

Regularan derbi!

Trivia I alter ego

Lezim u sobi na krevetu,

Sa desne strane je prozor,

Na njemu se ukazuje jutro,

Ptice pevaju suncu koje izlazi.

Sa leve strane je tanki, gipsani zid

I ja sve cujem-pricaju…

Pricaju dugo, pricaju mnogo,

Pricaju svasta-ali mene ne zanima nista-

Ali sve cujem – ali ovo mi je nepodnosljivo

Otkad?-odavno; I svaki dan nova trivija…

‘gledaj ga samo kakav je neuredan,

Hoce li se ikad obrijati? Kako ga nije

Sramota da ide pocepan I smrdljiv medju ljude?

Sto se ne kupa?’ da,da,da u pravu si!

‘sta on misli sta je I ciji je? Kad ce da radi?

Sta ce da radi sa takvim stavom u zivotu?

Kad je pre izgubio élan I energiju tako mlad?

Da li ju je ikada imao?...bla, bla

Zasto se ne ugleda na brata? Bla, bla, bla

Sta cemo s njim? Bla, bla, bla, bla?’

U krevetu se okrecem na drugu stranu I pocinjem da slusam ptice,

Ali moji su isuvise glasni, a ptice lose pevaju kad oni pricaju

Ha ha ha- blizu sam ludila, nervnog sloma ili samoubistva,

Ali samo blizu, zato cu izaci napolje da ne bih bio isuvise blizu..

Ha ha ha-ne razumeju me, da li mogu s nekim da ostvarim realan

Odnos?ha ha ha- evo smejem se svojoj nevolji-znaci ludim.

Mislim-ostavite me samog da ne poludim, za razliku od ostalih

Izgleda da ludim kad sam u drustvu, treba mi samoca, promena,

Bar na kratko… pticice moje gde ste, pevajte,

pevajte glasno da vas cujem, samo vas mogu da slusam,

vi ste mi psihoterapija, moje pticice-spasicete me.

ko sam ja? Artur Dzanov? Ne, on je suvise zdrav,

Vinsent van gog? Ne, on je suvise kratko ziveo

Moj alter ego je neko, samo trenutno ne znam ko,

Ne mogu da se setim. Mozda Bukovski? Mozda.

Napolju sam I spasen sam, kako pticice sada samo lepo pevaju,

Kako pirka prolecni vetar, kako mi je samo lepo, kako

Se drvece njise, kako mi se misli roje, kako sam uzbudjen I groznicavo

Tumaram putevima kojima me misli nose I setih se iz skole :

Japanci zive da bi radili, amerikanci rade da bi ziveli.

Momentalno izvlacim pouku, moju milu pouku,

Poukicu koja me vraca u zivot: zivim da bih stvarao,

Ja sam japanac, ja zivim da bih stvarao, imam pouku, imam alter ego…

Ja sam japanac, sto vas volim japanci, sto volim moju skolu I svoj intelekt,

Hvala vam svima, hvala vam mnogo.

Treba mi da budem neko, jer sam ja niko, I ne zamerajte mi na nepopularizaciji trivie.