Pesme su joj objavljene u više od 20 zajedničkih zbirki
REČI
Nekada umilne i lepe
deo su mene, moje duše
Gomilaju se kao lavina
nadolaze i plave sve pred sobom
nekada oštro se zarivaju
a nekada kao lahor odlepršaju
Reči nekada snagom stežu
podsećaju da nešto uradim
Koliko je jačine u njima
kada svim preprekama ovladaju
Iskrom svojom sve vatre potpaljuju
izgubljenu nadu oživljavaju
Reči lepe, umilne i iz srca
ružnoću svojom lepotom iskorenjuju
vulkane uzavrele gase
Nekada mračne poput noći
pune zlokobne slutnje same i strašne
kao iz pakla da dolaze
Oštrinom svojom srce slamaju
Jasne i providne kao planinski potok
Vi znane i neznane što živite u meni
Nekada kao deca naivne
Deo ste mene i moga postojanja
SEĆANJA
Na leptirovu igru me podsećaju
dok kruže po mojoj glavi
Nežno me svojom snagom prožimaju
gubeći se negde u tami.
Kao mamina ruka miluju me
golicajući mi maštu
Nikada niko neće znati šta mi znači
poneka tajna duboko skrivena u meni
Sećanja u meni se talože
čekaju pogodan tren da me podsete
Kao lahor lepršavu tajnu zaboravljenu
plamen neki znani da rasplamsaju
Talože se u meni kao reka nanos
na obalu što vekovima nosi
Kakvu tugu možete mi doneti
kako srce nakada brže zakuca
Na paperje me podsećate
gubite se negde u daljini
čekajući pogodan trenutak
u moj mozak da se zaključate
Neka nevidljiva spona izdiže vas
napuštenom biću utehu da date
Kao najoštriji mač britkošću svojom
negde u srce ranjivo pogađate
Sećanja nekada nežna, nekada jaka
surova i zla, deo su mene
duboko u meni kao neka spona
povezuje deliće moga bića
Iskreno i bez kajanja
duboko i visoko dopirete
Na neki put prošli mi pokazujete
na ceo moj život ukazujete
No comments:
Post a Comment