LUKA MAKSIMOVIC

Лука Максимовић рођен је у Нишу 24.12.2002. год. Ученик је III/3 разреда О Ш “Цар константин” у Нишу.
Песме пише већ две године, а осим песама пише и кратке приче.

Учесник је разних конкурса и фестивала.
Песме су му објављиване у нишким Народним новинама.

Године 2011. један је од малобројних финалиста Фестивала поезије младих песника “Машта и снови” у Сремској Митровици.
Радови су му 2011. год. штампани у зборнику фестивала “Машта и снови” у издању Центра за културу Сирмиумарт из Сремске Митровице.
Добитник је посебне награде “Први кораци” на Невеновом фестивалу за децу песнике у Савином Селу, 2011. год.
Песма “Мост” и прича “Дечак и тужна врба” штампани су у зборнику “Водоскок речи” Невеновог фестивала за децу песнике у Савином Селу 2011. год.
Године 2011. добитник је 3. награде на дечјем фестивалу Деца певају отаџбини у Београду.

Сарађује у новинарској секцији своје школе. Одличан је ученик и добар друг. Веома је свестрано и даровито дете.

МОСТ

Има један мост мали

На њему су дечаци фудбал играли.

По њему нису ишла кола

Па су стала два мала гола.

Поломио се један део моста,

Па сада нема деце доста.

Поправиће мост вредни људи,

Па ти мосте срећан буди.

Опет ће по теби трчати деца,

По светлу сунца и месеца.

ВОЛЕО БИХ

Волео бих да нема рата

Да никад сестра не брине за брата

Волео бих да се не плаши ниједно дете

Да нигде не падају бомбе и ракете.

Волео бих да нема глади

Да свако свој посао ради

Да деца имају срећне животе

Да буде радости и лепоте.

Волео бих да се свако смеје

И да свакоме сунце греје,

Нико да не плаче и тугује

Већ да свако са сваким другује.

Срећна цела планета нек буде

И нека љубав спаја људе.

КАДА БИХ ИМАО КРИЛА

Када бих имао крила

Моја би цела планета била

Могао би да облетим пола света,

Ишао бих до најудаљенијих планета.

Летео бих и видео разне људе

И учинио бих да им добро буде

Од великих животиња бих бранио мале

А оне би желеле да ми се захвале.

На крилима бих сиромашнима донео храну

Правио бих друштво деци која су сама у стану

Ако је неко болестан излечио бих га ја

И тако би цела планета била срећнија.

Када бих имао крила и могао да летим

Урадио бих све најбоље чега се сетим

Када бих могао да имам крила

Не би ниједна несрећа на овом свету била.

МОЈЕ СЕСТРЕ

Моје су сестре две лепе бебе

Понекад воле да лижу ћебе,

Мама се љути и њима каже:

Не то, бебе, узмите цуцле лаже!

Моје су сестре као сан

Улепшају ми сваки дан,

Умеју оне и да се љуте

Воле кашице и сокове жуте.

Моје сестре су и немирне често

Кажу људи да их не држи место,

Оне мрдају рукама и ногама јако

Али код беба то иде тако.

Срећан сам што их имам свете,

пробајте да ме разумете!

НАУКА

Без науке нисмо ништа

Са науком ми смо све

Учење и напредак

Враћа сваком осмехе.

Узмите у руке књиге

Лењире и епрувете

Учите и радујте се

То важи за свако дете.

Тако ће сви бити јачи

Наука нам много значи

Тако ће баш свако дете

Бити дете паметне планете.

Бољи дани да би дошли

Морамо им себе дати

Учите се мора пуно

и мора се много знати.

Ако хоћеш да нам свима

цвета цвеће, буде боље,

науком се онда бави

ал са много добре воље.

Са науком нисмо ништа

Са науком ми смо све

Дајте знања свету овом

И добрим вратиће вам се.