JELENA STANKOVIC

Jelena Stanković

Rodjena 24.02.1983.

Studirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Izdala zbirke poezije: ,,Vrelina zaborava“(1996.) i

,,Nestajanje ili sve ostale“(1999.)

Getsimanski vrt

Šofar se čuje,

Radosti duše tavne

Neprozborene.

Hiljadujedan

Trag svakog početka

Putokaz kraja

Putevi vode

Raskršću sa koga smo

Onda krenuli.

Ispod Atlasa

Drugi bol moju crnu

Neće poneti.

Nož je kraj hleba,

Čas kad okrećem ledja,

Moj prijatelju.

Tvoj muk moj je krik

Praznik truba donosi

Zoru radosti.

Prahu dajte prah

Da ne zagrize kamen

Noć ne prekine.

Nada

Svet se okreće izmedju

Postbožićne galame

I preduskršnje ćutnje

Dok se ja vrtim

Oko groba

Svog nerodjenog krsta

(I dvanaesto pritajeno jagnje

Krči gutljajem vina

Put do svoga žrtvenika)

Opijajući se rekom

Pomodrelih vena

Čekam da se nešto odista rodi

U procepu

Svoga ništavila

I preduskršnje ćutnje.

Sudbina

Ecce homo

Jedan,

Nošen nepokretom

Sasvim običan

Nedorečeni dodir

Zario mi se u beonjaču

Desnog oka,

Dok sam juče

Gonjen lažnim

Osećanjem mimikrije

Namerno pretrčavao

Ulicu ispred mesare

Ne bih li opazio

Svoju senku

Na ugaženom blatištu

Ispred okrvavljenog izloga.

Majko,

Nemoj se smejati

Zato što plačem,

Kada i moju izmrcvarenu utrobu

Okače na svetlost

Smrdljive jesenje predvečeri

Nećeš ni primetiti

Da još nisam progutao sve suze,

Poješće te kao sujetu,

Izmrcvarenu,

Kao jecaj mog umrljanog

Desnog oka.