DJURO PJEVAC

Ðuro Pjevac

O guzici

Guzica ili prkno je plebejac, bazični demokrata i kosmopolita među svim

delovima tela, ugrađena antitela se ne računaju. Jednom ili u tri reči,

ono ili ona je elementarni ljudski organ, ili još bolje najmanji ili

najveći mogući sadržalac za samo čoveka karakterističnih osobina a koje

isključuju vrline..

Ona pruža solidnu materijalnu bazu na kojoj kao da počivamo, osim kada

stojimo uspravno a što malo ko više čini, stajati je prevaziðeno od kako

smo u funkciju uključili guzicu.

Ona je kod kuće na klozetima svih postojećih zemalja, njena primena i skup

osobina nastanjuju se i meðu plemenima dubokih prašuma, u džunglama su

najatraktivnije poglavice najvećih guzova.

Meðunarodna je guzica jedina svetska organizacija koja se odriče statuta,

ideologije i članarine, prkno nije škrto ono je racionalno uprkos tome što

su mu želje i prohtevi meðu najvećima.

Guzica svakako zna za prisutnost kojekakvih nijansi, nivoa i klasa, ali

joj ne pada na pamet da tome pridaje toliko veliko značenje, kakvo to čini

šuplja glava ili više njih a koje su se u stanju uzajamno krvavo mlatiti

oko preuzimanja prestola, a na kojem može sedeti jedino guzica ili prkno,

pa niko još na glavi nije sedeo...

Guzica zbog svega toga potajno trijumfuje kroz našu svest da ništa ne ide

bez nje, guzice su zapravo jedna potpuno nova i samo sebi svojstvena

vrsta, one su prvi istinski egzistencijalisti jer ništa i nikoga ne

stavljaju ispred sebe...

Poznajem ih ja podosta.

Od škrija rana

Rana na mojoj nozi slabo zarasta,

siguran sam da je to iz razloga što mi je draga situacija u kojoj sam je

zadobio,

živa rana,

rana koja živi, živi sa mnom,

živi za mene a ne boli me,

ona je tu da me seća,

izaziva mi osmeh i moje potvrdno klimanje glavom kada zagledam se u jedne

oči,

znam da razumeš me rano..

Ipak rano,

možda je kasno za sve to ili čak i isuviše rano, prerano...

pametna li si rano?

U ožiljak vreme će te pretvoriti,

tada sa mnom više nećeš zboriti.

Suština tvoja nije u redu, jer unapred je predodreðena,

Rasteš, zarasteš i sa mnom srasteš,

a onda te prestanem i primećivati...

Ožiljak tvoj od oštrog kamena je spomenik!